Jermenija i Azerbejdžan sukobili su se u sredu na hitnom sastanku Saveta bezbednosti UN zbog teškog položaja 120.000 ljudi u regionu Nagorno-Karabaha za koje Jermenija kaže da ih je Azerbejdžan blokirao i da se suočavaju sa humanitarnom krizom, piše AP.
Jermenija je zatražila sastanak rekavši da je azerbejdžanska blokada Lačinskog koridora, jedinog puta koji povezuje Nagorno-Karabah uglavnom naseljeni Jermenima sa Jermenijom od 15. jula, ostavila njen narod bez hrane, lekova i struje.
Nagorno-Karabah je deo Azerbejdžana, ali su region i značajna teritorija oko njega bili pod kontrolom etničkih jermenskih snaga koje je podržavala jermenska vojska u separatističkim borbama koje su završene 1994. Azerbejdžan je povratio kontrolu nad okolnom teritorijom u šest- nedelju dana rata sa Jermenijom 2020. godine, a primirje uz posredovanje Rusije ostavilo je Lačinski koridor kao jedinu vezu Nagorno-Karabaha sa Jermenijom.
Na sastanku saveta, mnoge zemlje su pozvale Azerbejdžan da odmah ponovo otvori put, ukazujući na naredbe Međunarodnog suda pravde, najvišeg tribunala UN-a, a svih 15 zemalja pozvalo je Jermeniju i Azerbejdžan da pronađu diplomatsko rešenje za svoje skoro 30- godine sukob.
Savet bezbednosti nije izdao nikakvo saopštenje, ali je američka ambasadorka Linda Tomas-Grinfild, koja je predsedavala sastankom, rekla za Asošiejted pres da je „bilo čvrstih izjava u savetu od svih da Lačinski koridor treba ponovo da se otvori“. To je bilo „glavno dostignuće“, rekla je ona.
Humanitarni koordinator UN-a Edem Vasornu rekao je savetu da je Međunarodni komitet Crvenog krsta, jedino međunarodno humanitarno telo koje ima pristup toj oblasti, izvestio 25. jula da nije u mogućnosti da transportuje hranu kroz Lačin koridor od 14. juna 14. juna i lekove od 7. jula.
Vasornu je rekao da međunarodno humanitarno pravo zahteva od svih strana da omoguće brzu isporuku pomoći svim ljudima kojima je potrebna, i „zbog toga je od ključne važnosti da se MKCK nastavi sa isporukom humanitarne pomoći svim dostupnim rutama“.
Ministar spoljnih poslova Jermenije Ararat Mirzojan rekao je savetu da zbog blokade nema ekonomske aktivnosti u Nagorno-Karabahu, hiljade ljudi je nezaposleno, prodavnice su prazne, a žene, deca i starci stoje u dugim redovima da bi mogli da kupiti hleb, voće i povrće. Pored toga, rekao je, Azerbejdžan je od 9. januara poremetio snabdevanje električnom energijom preko jedinog visokonaponskog voda između Jermenije i Nagorno-Karabaha.
Mirzojan je citirao izveštaj Luisa Morena Okampa, bivšeg glavnog tužioca Međunarodnog krivičnog suda, koji kaže da „postoji razumna osnova da se veruje da je počinjen genocid“ kao rezultat blokade.
„Glad je nevidljivo oružje genocida“, rekao je on, upozoravajući da će „bez neposredne dramatične promene ova grupa Jermena biti uništena za nekoliko nedelja“.
Mirzojan je rekao da je sprečavanje ovakve katastrofe dužnost Savjeta bezbjednosti, koji je zadužen da obezbijedi međunarodni mir i bezbjednost. „Verujem da ovo ugledno telo, uprkos geopolitičkim razlikama, ima kapacitet da deluje kao telo za prevenciju genocida, a ne kao komemoracija genocida kada bi moglo biti prekasno“, rekao je on.
Ambasador Azerbejdžana u UN-u Jašar Alijev odgovorio je „kategorički odbacivši sve neosnovane i neosnovane optužbe o (a) blokadi ili humanitarnoj krizi koje Jermenija propagira protiv moje zemlje“.
On je optužio Jermeniju da se angažuje u „provokativnoj i neodgovornoj političkoj kampanji“ za podrivanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Azerbejdžana, koji uključuje Nagorno-Karabah i Lačinski koridor.
Alijev je rekao da je Azerbejdžan postavio granični punkt na putu kako bi zaštitio svoj suverenitet i bezbednost i sprečio Jermeniju da koristi rutu „za ilegalne vojne i druge aktivnosti“, uključujući rotaciju svojih 10.000 vojnog osoblja „nezakonito stacioniranog“ na teritoriji Azerbejdžana, i transfer oružja i municije. kao i protivpravno vađenih prirodnih resursa.
On je optužbe o genocidu nazvao lažnim, rekavši da je istaknuti britanski advokat za ljudska prava Rodni Dikson u preliminarnom izveštaju rekao da nema osnova za Okampovu tvrdnju, navodeći ponudu Azerbejdžana da snabdeva robu preko grada Agdama.
Alijev je takođe izneo, kako je rekao, fotografije sa društvenih medija ljudi u Nagorno-Karabahu koji slave venčanja i rođendane, rekavši da one pobijaju navode o gladovanju i humanitarnoj krizi.
Alijev i Mirzojan su jedan drugog krivili za dosadašnje neuspele diplomatske napore.
Zamenik ambasadora Evropske unije u UN, Silvio Gonzato, rekao je Savetu da „nikakvi akteri ne smeju da politizuju humanitarni pristup“ i da se koridor Lačin mora odmah ponovo otvoriti.
„Azerbejdžanske vlasti snose odgovornost da garantuju bezbednost i slobodu kretanja duž Lačinskog koridora i da obezbede da kriza ne eskalira dalje“, rekao je on.
