Posle 14 meseci eskalacije unutrašnjeg sukoba, Sudan se suočava sa najtežom krizom bezbednosti hrane do sada. Najnoviji izveštaj o situaciji, objavljen 27. juna, otkriva mračnu sliku: više od polovine stanovništva od 47,2 miliona suočava se sa akutnom nesigurnošću hrane. Ovo označava ozbiljan nedostatak hrane, visoku pothranjenost i gladovanje što dovodi do smrti.
Situacija se meri na petostepenoj Integrisanoj klasifikaciji faza bezbednosti hrane (IPC). Skala se kreće od „minimalne“ (dovoljno hrane) do „gladi“ (ekstremni nedostatak hrane, gladovanje, veoma visoka stopa smrtnosti).
Pogoršanje situacije u Sudanu potiče od eskalacije sukoba i organizovanog nasilja među sudanskim oružanim frakcijama u građanskom ratu koji je počeo u aprilu 2023. Ovo je takođe otežalo rad na praćenju krize sa hranom. Tehnička radna grupa IPC-a za Sudan suočila se sa ogromnim izazovima u ažuriranju svoje analize procene. To uključuje bezbednosne pretnje, nedostatak fizičkog pristupa i nedostatke podataka u oblastima vrućih tačaka.
Nova analiza, sprovedena od kraja aprila do početka juna, potvrđuje najgore strahove. U svojoj analizi situacije iz decembra 2023. godine, IPC je predvideo da bi se 17,7 miliona ljudi (37% stanovništva) moglo suočiti sa uslovima na nivou krize ili još gore između oktobra 2023. i februara 2024. Od njih, 4,9 miliona je bilo u „hitnim“ uslovima za hranu. Situacija se od tada dramatično pogoršala.
Tokom aprila i maja procenjeno je da se skoro 21,3 miliona ljudi širom Sudana suočilo sa visokim nivoom akutne nesigurnosti hrane. To je uključivalo 153.000 ljudi u uslovima sličnim gladi, što je najteža faza klasifikacije nesigurnosti hrane. Moguće je da će između juna i septembra 2024. broj ljudi koji se suočavaju sa akutnom nesigurnošću hrane na nivou krize porasti na 25,6 miliona. Ovo je povećanje od 45% u odnosu na prethodni period projekcije (od oktobra 2023. do februara 2024.).
Glavni pokretač ove situacije koja se brzo pogoršava je intenziviranje sukoba i nesigurnosti u Sudanu. Konflikt je ograničio kretanje roba i usluga, poremetio tržišta i omeo poljoprivrednu proizvodnju i humanitarni pristup, čime je ozbiljno umanjio dostupnost i pristup hrani za milione Sudanaca.
Kriza hrane nije nova pojava. To je deo ponavljajućeg sindroma trostrukih kriza koje obuhvataju dugotrajne građanske sukobe, klimatske šokove i ekonomsku nestabilnost. Pored tekućeg rata između sudanskih oružanih snaga i snaga za brzu podršku, zemlja ima nedavnu istoriju teških građanskih sukoba. Među njima su najduži građanski rat u Africi (1983–2005) i kriza u Darfuru (2003).
Ovo je izazvalo ekonomske probleme, uključujući skokovite cene osnovnih roba, ozbiljno narušavajući pristup hrani za veći deo stanovništva. Pored toga, klimatski šokovi kao što su dugotrajne suše i jake poplave uništile su prinose useva i stoku. Nacionalna proizvodnja žitarica u 2023. procenjena je na 46% ispod nivoa prethodne godine.
Sukob je doveo do raseljenja više od 10 miliona ljudi. Sudan sada broji 10,1 milion interno raseljenih lica i 2,2 miliona izbeglica. To je čini zemljom sa najvećim brojem prisilno raseljenih lica na svetu. Interno raseljena lica i izbeglice su izgubili sredstva za život i u velikoj meri zavise od humanitarne pomoći. Kako sukob otežava pristup takvoj pomoći, oni su među ljudima koji su u najvećem riziku od gladi.
Ekonomski uslovi su se nedavno dodatno pogoršali. Poremećeni lanci snabdevanja i proizvodni kapaciteti podigli su već veoma visoke cene hrane i svih ostalih osnovnih potrepština. U nekim delovima zemlje cene osnovnih proizvoda su se utrostručile od maja u poređenju sa poslednjim petogodišnjim prosekom.
Da bi se sprečila glad, potrebna je deeskalacija sukoba kako bi se stvorili bolji bezbednosni uslovi i stavili tačku na trenutne poremećaje na tržištima, lancima snabdevanja i distributivnim kanalima. IPC radna grupa za Sudan takođe daje ove preporuke za hitnu akciju:
- Vratiti humanitarni pristup tako da humanitarne agencije mogu da dobiju bezbedan i održiv pristup oblastima sa najpotrebnijim stanovništvom.
- Značajno povećati količinu pomoći u hrani i drugih osnovnih zaliha kako bi se sprečio gubitak života i podržao život.
- Povećati intervencije u ishrani, posebno za ranjive grupe kao što su deca i trudnice.
- Podržati sredstva za život, uključujući distribuciju poljoprivrednih inputa i stvaranje sigurnih zona za poljoprivredu.
Za međunarodnu zajednicu je ključno da brzo reaguje kako bi se sprečila humanitarna katastrofa u Sudanu.
