Sudan optužuje Ujedinjene Arapske Emirate da pružaju oružje rivalskim paravojnim snagama, čime produžavaju 17-mesečni rat. UAE su odbacile ove optužbe kao „potpuno lažne“ i „neosnovane“, optužujući sudansku vladu da odbija da učestvuje u mirovnim pregovorima sa svojim protivnicima.
Poslednji sukob izbio je tokom sastanka Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, gde je svih 15 članova jednoglasno glasalo za produženje embarga na oružje u velikom zapadnom regionu Darfur u Sudanu – ključnom bojištu rivalskih snaga – do 12. septembra 2025. godine.
Sudan je zapao u sukob sredinom aprila 2023. kada su dugotrajne tenzije između vojske i paravojnih lidera eskalirale u glavnom gradu Kartumu i proširile se na Darfur i druge regione. Više od 13 miliona ljudi je raseljeno, što je dovelo do humanitarne krize u zemlji, dok je šef Svetske zdravstvene organizacije Ujedinjenih nacija izjavio da je više od 20.000 ljudi ubijeno.
Sudanski ambasador, Al-Harith Mohamed, optužio je UAE za isporuku teškog naoružanja, projektila i municije Snagama za brzu podršku (RSF), poznatim kao paravojne snage, i za profitiranje od sukoba kroz nelegalnu eksploataciju zlata.
Kao dokaz, naveo je nedavnu pošiljku oružja koja je prošla kroz Čad do RSF-a. Tvrdio je da se nedavno ponovo otvoreni granični prelaz između Čada i Sudana u Adreu, namenjen za humanitarnu pomoć, „zloupotrebljava“ za snabdevanje paravojnih snaga oružjem. Takođe je tvrdio da je evropsko tržište potvrdilo da UAE profitiraju od sudanskog zlata.
Sudanski izaslanik pozvao je na ponovno ispitivanje politike izvoza oružja u UAE i zatražio ciljane sankcije protiv RSF-a i zemalja koje podržavaju paravojne snage.
Ambasador UAE Mohamed Abushahab, koji je hitno došao u salu Saveta, nazvao je tvrdnje Sudana „ciničnim pokušajem da se skrene pažnja sa neuspeha Sudanskih oružanih snaga (SAF).“
Optužio je sudansku vojsku za „nultu političku hrabrost“, upotrebu gladi kao oružja rata i odbijanje da poslušaju pozive na okončanje sukoba i učešće u pregovorima.
„Da bi se okončao ovaj sukob, SAF mora preduzeti ključni korak učešćem u mirovnim pregovorima i pokazati političku hrabrost da pregovara sa svojim protivnicima,“ izjavio je Abushahab.
Prošlog meseca, sudanska vojska je bojkotovala pregovore u Ženevi, Švajcarska, čiji je cilj bio poboljšanje humanitarne pomoći i započinjanje mirovnih pregovora, uprkos međunarodnim apelima da učestvuje. RSF je poslao delegaciju u Ženevu.
U julu su globalni eksperti upozorili da je glad u velikom kampu za raseljene osobe u Darfuru eskalirala u gladovanje. Eksperti Komiteta za bezbednost hrane upozorili su da će oko 25,6 miliona ljudi – više od polovine stanovništva Sudana – suočiti sa akutnom glađu.
Zamenik američkog ambasadora Robert Vud informisao je Savet da ljudi u Darfuru „žive u opasnosti i očaju“, suočavajući se svakodnevno sa intenzivnim poplavama, ograničenim pristupom humanitarnoj pomoći, stalnim kršenjima ljudskih prava i masovnim raseljavanjem.
Usvajanje rezolucije o produženju embarga na oružje u Darfuru „šalje im važan signal da međunarodna zajednica ostaje fokusirana na njihovu nevolju i posvećena poboljšanju mira i bezbednosti u Sudanu i regionu,“ rekao je Vud.
Neke zemlje su pozvale na proširenje embarga na oružje na čitav Sudan, ali nisu uspele u tome.
Jean-Baptiste Galopin iz Human Rights Watch-a opisao je neuspeh Saveta da proširi sankcije kao „propuštenu priliku“ koju je potrebno hitno ispraviti „kako bi se ograničio protok oružja i zaustavili rasprostranjeni zločini u zemlji.“
Sastanak Saveta bezbednosti održan je nakon objavljivanja prvog izveštaja istražitelja za ljudska prava koje podržava UN, koji su takođe pozvali na proširenje embarga na oružje na čitavu zemlju i uspostavljanje „nezavisnih i nepristrasnih snaga“ za zaštitu civila u sukobu u Sudanu.
Tim za utvrđivanje činjenica, koji je osnovao Savet za ljudska prava sa sedištem u Ženevi, optužio je obe strane za ratne zločine, uključujući ubistva, sakaćenja i mučenja, upozoravajući da bi vlade koje ih naoružavaju i finansiraju mogle biti saučesnici. Takođe su optužili paravojne snage RSF i njihove saveznike za zločine protiv čovečnosti, uključujući silovanje, seksualno ropstvo i progon na osnovu etničke pripadnosti ili pola.
Pre dve decenije, Darfur je postao sinonim za genocid i ratne zločine, posebno zbog zloglasnih arapskih milicija poznatih kao Džandžavidi, koje su napadale stanovništvo koje se identifikovalo kao stanovnici centralne ili istočne Afrike. Do 300.000 ljudi je ubijeno, a 2,7 miliona je raseljeno iz svojih domova.
Tužilac Međunarodnog krivičnog suda, Karim Kan, izjavio je krajem januara da postoje razlozi da se veruje da obe strane čine potencijalne ratne zločine, zločine protiv čovečnosti ili genocid u Darfuru.
„Hitno pozivamo države da se uzdrže od jačanja borbenih sposobnosti bilo koje strane,“ rekao je britanski zamenik ambasadora Džejms Kariuki Savetu. „Umesto toga, oni koji imaju uticaj na strane u sukobu treba da ga iskoriste kako bi ih doveli za pregovarački sto.“