Sud u Mjanmaru pod vojnom upravom osudio je u petak svrgnutu liderku zemlje Aung San Su Ći za korupciju, osudivši je na sedam godina zatvora u poslednjem u nizu krivičnih predmeta protiv nje, rekao je pravni zvaničnik.
Sudski postupak ostavlja joj ukupno 33 godine u zatvoru nakon niza politički obojenih krivičnih gonjenja otkako je vojska srušila njenu izabranu vladu u februaru 2021.
Slučaj koji je okončan u petak uključivao je pet krivičnih dela po zakonu o borbi protiv korupcije i usledio je posle ranijih osuda po sedam drugih tačaka za korupciju, od kojih je svaka kažnjiva do 15 godina zatvora i novčana kazna.
Takođe je osuđena za nekoliko drugih krivičnih dela, uključujući ilegalni uvoz i posedovanje voki-tokija, kršenje ograničenja zbog korona virusa, kršenje zakona o službenim tajnama, pobunu i izbornu prevaru.
Sve njene prethodne osude dovele su joj do ukupno 26 godina zatvora.
Pristalice Su Ći i nezavisni analitičari kažu da su brojne optužbe protiv nje i njenih saveznika pokušaj da se legitimiše preuzimanje vlasti od strane vojske dok je eliminiše iz politike pre izbora koje je obećala za sledeću godinu.
U pet tačaka za korupciju po kojima je odlučeno u petak, Su Ći je navodno zloupotrebila svoj položaj i prouzrokovala gubitak državnih sredstava zanemarivanjem finansijskih propisa dajući dozvolu Vin Miat Aie, članu kabineta u njenoj bivšoj vladi, da zaposli, kupiti i održavati helikopter.
Su Ći je bila de fakto šef vlade, sa zvanjem državnog savetnika. Vin Miint, koja je bila predsednica u njenoj vladi, bila je saoptužena u istom predmetu.
Presudu u petak u namenski izgrađenoj sudnici u glavnom zatvoru na periferiji glavnog grada, Najpiitav, saopštio je pravni zvaničnik koji je insistirao na anonimnosti iz straha da će ga vlasti kazniti. Suđenje je bilo zatvoreno za medije, diplomate i gledaoce, a njenim advokatima je naredbom o gagu bilo zabranjeno da o tome govore.
Pravni zvaničnik je rekao da je Su Ći dobila kaznu od tri godine za svaku od četiri optužbe, koje će služiti istovremeno, i četiri godine za optužbe vezane za kupovinu helikoptera, ukupno sedam godina. Vin Miint je dobio iste kazne.
Optuženi su negirali sve optužbe, a očekuje se da će njeni advokati uložiti žalbu narednih dana.
Završetak sudskih postupaka protiv Su Ći, bar za sada, otvara mogućnost da joj budu dozvoljeni spoljni posetioci, što joj je uskraćeno otkako je privedena.
Vojna vlada je više puta odbijala sve zahteve da se sastane sa njom, uključujući i Asocijacije nacija jugoistočne Azije, koja nastoji da pomogne u okončanju krize u Mjanmaru koju su neki stručnjaci UN-a okarakterisali kao građanski rat zbog oružanog suprotstavljanja vojna vladavina.
Ujedinjene nacije objavile su nakon što se njihov specijalni izaslanik Noeleen Heizer u avgustu sastala sa starijim generalom Min Aung Hlaingom, šefom vojne vlade Mjanmara, da je on „izrazio otvorenost za organizovanje sastanka u pravo vreme“ između nje i Su Ći .
U saopštenju vojne vlade se navodi: „U zavisnosti od okolnosti nakon okončanja sudskog procesa, razmotrićemo kako dalje.
Su Ći se trenutno nalazi u novoizgrađenoj zasebnoj zgradi u zatvoru u Najpijou, u blizini zgrade suda u kojoj joj je održano suđenje, sa tri policajke čije je dužnost da joj pomognu.
Omogućavanje pristupa Su Ći bio je glavni zahtev mnogih međunarodnih kritičara vojnih vladara Mjanmara, koji su se suočili sa diplomatskim i političkim sankcijama zbog kršenja ljudskih prava i suzbijanja demokratije.
Mediji pod državnom kontrolom izvestili su prošle godine da je Vin Miat Aie, figura u središtu slučaja korupcije koji je okončan u petak, koristio iznajmljeni helikopter samo 84,95 sati između 2019. i 2021. godine, ali je platio ukupno 720 sati leta, što je rezultiralo u gubitku od više od 3,5 miliona dolara sredstava.
Državni list Global Nev Light of Mianmar navodi da on takođe navodno nije ispoštovao zvanične procedure prilikom kupovine državnog helikoptera, što je rezultiralo dodatnim gubitkom od 23 milijarde mjanmarskih kijata (11 miliona dolara).
Vin Miat Aie je sada ministar za humanitarna pitanja i upravljanje katastrofama u Vladi nacionalnog jedinstva uspostavljenoj kao paralelna uprava od strane izabranih poslanika kojima je zabranjeno da zauzmu svoja mjesta kada je vojska preuzela vlast prošle godine. Vojska je proglasila NUG zabranjenom „terorističkom organizacijom“.
Su Ći, ćerka stradalog heroja nezavisnosti Mjanmara, generala Aung Sana, provela je skoro 15 godina kao politički zatvorenik u kućnom pritvoru između 1989. i 2010. godine.
Njen čvrst stav protiv vojne vladavine u Mjanmaru pretvorio ju je u simbol nenasilne borbe za demokratiju i doneo joj Nobelovu nagradu za mir 1991.
Njena stranka Nacionalna liga za demokratiju je prvobitno došla na vlast nakon što je lako pobedila na opštim izborima 2015. godine, uvodeći pravu civilnu vladu po prvi put od vojnog udara 1962. godine.
Ali nakon što je došla na vlast, Su Ći je kritikovana jer je pokazala poštovanje prema vojsci dok je ignorisala zločine za koje je verodostojno optužena da je počinila u obračunu sa muslimanskom manjinom Rohinja 2017.
Njena Nacionalna liga za demokratiju ponovo je odnela ubedljivu pobedu na izborima 2020. godine, ali manje od tri meseca nakon toga, izabranim poslanicima je zabranjeno da zauzmu mesta u parlamentu, a najviši članovi njene vlade i stranke su privedeni.
Vojska je saopštila da je reagovala zato što je na izborima 2020. došlo do masovnih prevara u glasanju, ali nezavisni posmatrači izbora nisu pronašli nikakve veće nepravilnosti.
Vojsko preuzimanje vlasti 2021. godine izazvalo je široke mirne proteste koje su snage bezbednosti pokušale da razbiju smrtonosnim snagama i koji su ubrzo izbili u oružani otpor.
Prema detaljnoj listi koju je sastavilo Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima, nevladina organizacija koja prati ubistva i hapšenja, snage bezbednosti Mjanmara ubile su najmanje 2.685 civila i uhapsile 16.651.
U sredu prošle nedelje, Savet bezbednosti UN pozvao je vojne vladare Mjanmara da oslobode sve „arbitrarno pritvorene“ zatvorenike, uključujući Su Ći u svojoj prvoj rezoluciji o situaciji u Mjanmaru od preuzimanja vlasti od strane vojske.
Rezolucija UN takođe poziva na hitan prekid nasilja u Mjanmaru i poziva sve strane u zemlji da rade na pokretanju dijaloga i pomirenja u cilju mirnog rešavanja krize.
Ministarstvo spoljnih poslova Mjanmara uzvratilo je da se situacija u toj zemlji jugoistočne Azije tiče isključivo unutrašnjih poslova koji ne predstavljaju rizik po međunarodni mir i bezbednost.
