Odluka kojom je potvrđena nadležnost Međunarodnog suda pravde u tom slučaju otvara vrata za saslušanja na kojima će biti iznošeni dokazi o zločinima nad pripadnicima manjine Rohindža, za koje grupe za ljudska prava i istražitelji UN tvrde da krše Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz 1948. godine.
Afrička država Gambija podnela je tužbu protiv Mjanmara 2019. godine, posle oštrih reakcija u međunarodnoj zajednici zbog odnosa te države prema manjini Rohindža.
U tužbi se navodi da su i Gambija i Mjanmar potpisnice Konvencije iz 1948. i ukazuje na obavezu svih potpisnica da obezbede njeno sprovođenje, sa čim su se složile sudije Međunarodnog suda pravde.
U današnjoj odluci se navodi da svaka država potpisnica Konvencije može da pozove na odgovornost druge države potpisnice, uključujući pokretanje postupka pred Međunarodnim sudom pravde.
Sud nije uvažio argument Mjanmara da bi tužba trebalo da bude odbačena jer on odlučuje jedino u sporovima između država, kao ni tvrdnju da Gambija nije mogla da pokrene taj slučaj jer nije direktno povezana sa događajima u tuženoj zemlji.
Mala grupa demonstranata okupila se ispred sedišta suda uoči objavljivanja odluke, noseći transparent sa natpisom: „Ubrzajte isporučivanje pravde za Rohindže. Oni koji su preživeli genocid ne mogu čekati generacijama“.
Vojska Mjanmara, većinski budističke zemlje, započela je u avgustu 2017. operaciju protiv naroda Rohindža u saveznoj državi Rakin, kao odgovor na napad pobunjenika iz redova te muslimanske manjine.
Operacija, koju je vojska nazvala „kampanjom čišćenja“, dovela je do bekstva više od 700.000 pripadnika manjine Rohindža u susedni Bangladeš, a bezbednosne snage Mjanmara su optužene za masovna silovanja i ubistva i za spaljivanje hiljada kuća.
