Radnički sud u glavnom gradu Bangladeša osudio je u ponedeljak dobitnika Nobelove nagrade za mir Muhameda Junusa na šest meseci zatvora zbog kršenja zakona o radu zemlje.
Junus, koji je bio pionir u korišćenju mikrokredita za pomoć siromašnim ljudima, bio je prisutan na sudu i dobio je kauciju. Sud je Iunusu dao 30 dana za žalbu na presudu i kaznu.
Grameen Telecom, koji je Iunus osnovao kao neprofitnu organizaciju, je u centru slučaja.
Šeik Merina Sultana, šefica Trećeg radnog suda u Daki, rekla je u svojoj presudi da je Junusova kompanija prekršila zakone o radu Bangladeša. Ona je rekla da je najmanje 67 radnika Grameen Telekoma trebalo da bude stalno zaposleno, ali nisu, a nikada nije formiran „fond socijalne pomoći“ za podršku osoblju u slučajevima vanrednih ili posebnih potreba. Takođe je rekla da je, u skladu sa politikom kompanije, 5% Grameenovih dividendi trebalo da bude podeljeno osoblju, ali nije.
Sultana je proglasila Junusa, kao predsednika kompanije, i još trojicu direktora kompanije krivim, osudivši svakog na šest meseci zatvora. Junus je takođe kažnjen sa 30.000 taka, ili 260 dolara.
Junus je rekao da će se žaliti.
„Kažnjeni smo za zločin koji nismo počinili. To je bila moja sudbina, sudbina nacije. Prihvatili smo ovu presudu, ali ćemo se žaliti na ovu presudu i nastaviti da se borimo protiv ove presude”, rekao je 83-godišnji ekonomista novinarima nakon objavljivanja presude.
Advokat odbrane kritikovao je presudu, rekavši da je nepravedna i protivzakonito. „Uskraćeni smo za pravdu“, rekao je advokat Abdulah Al Mamun.
Ali tužilaštvo je bilo zadovoljno, kako su rekli, očekivanom presudom.
„Mislimo da će vlasnici preduzeća sada biti oprezniji u pogledu kršenja zakona o radu. Niko nije iznad zakona“, rekao je tužilac Khuršid Alam Kan za Asošijeted pres.
Grameen Telecom je vlasnik 34,2% najveće kompanije mobilne telefonije u zemlji, Grameenphone, podružnice norveškog telekom giganta Telenor.
Kako je poznato da Junus ima bliske veze sa političkim elitama na Zapadu, posebno u Sjedinjenim Državama, mnogi misle da bi presuda mogla negativno uticati na odnose Bangladeša sa SAD.
Međutim, ministar spoljnih poslova Masud Bin Momen je u ponedeljak rekao da na odnose između Bangladeša i SAD verovatno neće uticati pitanje koje uključuje samo jednu osobu.
„Normalno je da nema uticaja na međudržavne odnose za pojedinca“, rekao je Momen, a prenosi agencija United Nevs of Bangladesh.
Nobelovac se suočava sa nizom drugih optužbi koje uključuju navodnu korupciju i pronevjeru.
Junusove pristalice veruju da ga maltretiraju zbog hladnih odnosa sa premijerkom Šeikom Hasinom. Vlada Bangladeša je demantovala optužbe.
Presuda je doneta u ponedeljak u trenutku kada se Bangladeš priprema za opšte izbore 7. januara, usred bojkota glavne opozicione stranke u zemlji, Bangladeške nacionalističke partije, koju predvodi bivši premijer Kaleda Zija, Hasini najveći neprijatelj. Stranka je saopštila da nema poverenja u premijerovu administraciju da će održati slobodne i poštene izbore.
U avgustu je više od 170 globalnih lidera i nobelovaca u otvorenom pismu pozvalo Hasinu da obustavi sve pravne postupke protiv Junusa.
Lideri, uključujući bivšeg predsednika SAD Baraka Obamu, bivšeg generalnog sekretara UN Ban Ki Muna i više od 100 nobelovaca, rekli su u pismu da su duboko zabrinuti zbog nedavnih pretnji demokratiji i ljudskim pravima u Bangladešu.
Hasina je oštro odgovorila i rekla da bi pozdravila međunarodne stručnjake i advokate da dođu u Bangladeš da procene pravni postupak i ispitaju dokumente koji uključuju optužbe protiv Junusa.
Junus je 1983. osnovao Grameen banku, koja daje male kredite preduzetnicima koji se inače ne bi kvalifikovali za bankarske kredite. Uspeh banke u izvlačenju ljudi iz siromaštva doveo je do sličnih napora u mikrofinansiranju u drugim zemljama.
Hasinina administracija započela je seriju istraga o Junusu nakon dolaska na vlast 2008. Ona je pobesnela kada je Junus najavio da će osnovati političku stranku 2007. godine kada je vlada koju je podržavala vojska vodila državom, a ona je bila u zatvoru, iako on to nije pratio kroz na planu.
Junus je ranije kritikovao političare u zemlji, rekavši da ih zanima samo novac. Hasina ga je nazvala „krvopijem“ i optužila ga da je koristio silu i druga sredstva da povrati kredite od siromašnih seoskih žena kao šef Grameen banke.
U 2011, Hasina administracija je započela reviziju aktivnosti banke. Junus je otpušten sa mesta generalnog direktora zbog navodnog kršenja vladinih propisa o penzionisanju. Suđeno mu je 2013. pod optužbom da je primao novac bez dozvole vlade, uključujući Nobelovu nagradu i autorske honorare od knjige.
