Osnivač Vikiliksa, Džulijan Asanž, vratio se u Australiju kao slobodan čovek, nakon što je sporazumom o priznanju krivice rešio slučaj američkog Ministarstva pravde koji ga je teretio za dobijanje i objavljivanje vladinih tajni na svojoj veb stranici za otkrivanje tajni.
Ovo je bilo zapanjujuće rešenje za polarizirajuću dramu koja je dotakla raskrsnicu slobode štampe i nacionalne bezbednosti, obuhvatila tri predsedničke administracije i odigrala se na više kontinenata.
Sporazum o priznanju krivice bio je kulminacija dugog pregovaračkog procesa koji se ubrzao poslednjih meseci i sadržao brojne predloge i kontrapredloge. Pre oko godinu i po dana, Asanžov advokat je održao prezentaciju saveznim tužiocima u Virdžiniji sa hrabrim zahtevom da odustanu od slučaja, što je bilo neodrživo za Ministarstvo pravde. Kasnije su tužioci pitali da li bi Asanž bio otvoren za rešavanje slučaja putem priznanja krivice. Asanžov tim je bio spreman da istraži tu mogućnost, ali su imali dve uslove: bez dodatnog zatvora i mogućnost da izbegne ulazak u Sjedinjene Države.
Na kraju, u poslednjih nekoliko meseci, čelnici Ministarstva pravde izneli su koncept sporazuma koji bi osigurao Asanžovu slobodu i omogućio da se izjašnjavanje o krivici podnese van 50 država. Izabrana lokacija bila su Severna Marijanska ostrva.
Kao prvo, Ministarstvo pravde je trebalo da pronađe način da obezbedi izručenje Asanža iz strogo obezbeđenog zatvora Belmarš, gde je bio odveden 2019. godine nakon što je izbačen iz ambasade Ekvadora koja mu je sedam godina ranije dala azil. Proces ekstradicije je bio težak, a činjenica da je Asanž već proveo više od pet godina u pritvoru, što je kazna u skladu sa ili potencijalno čak i duža od one koju bi mogao da dobije u SAD, nije bila zanemarena.
Nakon maratonskog leta od Londona do Bangkoka do konačnog odredišta, Asanž je stigao na ostrvo, izlazeći iz vozila u tamnom odelu sa zlatnom kravatom. U sudnici je pažljivo slušao, stavljajući naočare da pregleda papirologiju i čak se povremeno našalio. Kada je došlo vreme da se obrati sudu, rekao je da veruje da su Prvi amandman i Zakon o špijunaži po kojima je optužen, u suprotnosti, ali da prihvata ishod.
Nakon izjašnjavanja o krivici, američki okružni sudija Ramona Manglona proglasila ga je „slobodnim čovekom“. Izašao je iz zgrade suda sa advokatima pred velikim brojem medija.
„Kakav je osećaj biti slobodan čovek, gospodine Asanž?“ viknuo je neko. Asanž se nasmejao i klimnuo glavom.
Asanž se vratio u svoju domovinu čarter avionom, pozdravljen od strane navijača. Bio je to trenutak olakšanja nakon sedam godina provedenih u ambasadi Ekvadora i pet godina u zatvoru.
Razgovarao je sa australijskim premijerom Entonijem Albanezeom u telefonskom pozivu sa aerodroma u Kanberi, rekavši mu da mu je australijska intervencija u tužilaštvu spasla život, rekla je njegova advokatica Dženifer Robinson. Zagrlio je svoju ženu Stelu i oca Džona Šiptona koji su ga čekali na asfaltu, ali je izbegao medije na konferenciji za novinare manje od dva sata nakon što je sleteo.
Nejasno je šta nosi budućnost, iako je Bela kuća odbacila svaku sugestiju da bi predsednik Džo Bajden mogao da razmotri pomilovanje.
Njegova supruga Stela rekla je novinarima da bi Džulijan možda želeo da se vrati skromnijim zadovoljstvima. „Džulijan planira da pliva u okeanu svaki dan. Planira da spava u pravom krevetu. Planira da proba pravu hranu i planira da uživa u slobodi“, rekla je.
