Studija, koju je vodila Sehriš Usman sa Univerziteta u Manhajmu, uključuje meteorološke podatke i ekonomske modele. Cilj je procena štete koju izazivaju ekstremni vremenski događaji, koji postaju sve češći zbog klimatskih promena.
Istraživanje se fokusira na direktne posledice, kao što su uništavanje infrastrukture tokom poplava, ali i na indirektne, poput gubitaka u proizvodnji. Ovi gubici su rezultat vremena potrebnog za obnovu i adaptaciju na nove uslove.
Sehriš Usman ističe da troškovi ekstremnih događaja daleko nadmašuju njihove neposredne efekte. Kao primer navodi nestašicu proizvoda uzrokovanu sušom, što može dovesti do inflacije na duži rok.
Procene sugerišu da bi do 2029. godine makroekonomski troškovi nastali katastrofama iz 2025. mogli dostići 126 milijardi evra. Španija, Francuska i Italija su među najpogođenijim zemljama, svaka sa gubicima većim od 10 milijardi evra.
Očekuje se da bi ovi gubici mogli premašiti 30 milijardi evra na srednji rok. Ovo leto je pokazalo povećanje toplotnih talasa i suša, što dodatno komplikuje situaciju.
Zemlje centralne i severne Evrope trpe manju štetu, ali su poplave u poslednjim godinama postale učestalije. Studija naglašava da će to povećati troškove vezane za vremenske poremećaje.
