Istraživači koji proučavaju upotrebu goriva za kuvanje u Keniji i Malaviju otkrili su da su stanovnici neformalnih naselja u ovim zemljama izloženi zabrinjavajućem nivou zagađenja.
Tim predvođen dr Izabel Uni sa Instituta za društveni marketing i zdravlje Univerziteta Stirling, izmerio je zagađenje vazduha u domaćinstvima (HAP) u dva sirotinja u istočnoafričkim nacijama kao deo istraživačkog projekta koji istražuje kulture, ponašanja i životna iskustva oni koji se oslanjaju na čvrsta goriva — kao što su drvo, otpad od biomase, drveni ugalj i životinjska balega — za potrebe kuvanja.
Istraživači, koji su proveli dve godine radeći na studiji, otkrili su da u siromašnim zajednicama Ndirande, Malavi i Mukuru, Kenija, većina stanovnika koristi drvo i ćumur za svakodnevno kuvanje, sa plastičnim bocama, stabljikama kukuruza i domaćim briketima od drvenog uglja, takođe utvrđeno da se koristi kao gorivo. Pošto domaćini često kuvaju u skučenim, neprovetrenim prostorima, ustanovljeno je da su porodice svakodnevno izložene velikim količinama opasnog zagađenja.
Dr Uni je rekao: „Ova neformalna naselja ili slamovi imaju malo infrastrukture, a ljudi koji su pogođeni siromaštvom koriste gorivo koje mogu da priušte za kuvanje. Čvrsta goriva najviše štete zdravlju, a žene su te koje su često glavni kuvari. —i deca koja su nesrazmerno izložena tom zagađenju vazduha u domaćinstvu.“
„Mjerili smo za PM2,5, što su sitne čestice—ako mislite na veličinu pramena kose, PM2,5 bi bio mnogo, mnogo manji. Preporučene smjernice Svjetske zdravstvene organizacije kažu da ne biste trebali biti izloženi na više od 12,5 mikrograma po kubnom metru vazduha (μg/m 3 ) toga u periodu od 24 sata.“
„Tokom ovog istraživanja, kada smo merili zagađenje vazduha oko ljudi koji kuvaju, zabeležili smo nivoe od čak 600 μg/m 3 na dnevnom nivou u Keniji i oko 2000 μg/m 3 u Malaviju. , zaista visokim nivoima izloženosti, sićušnim, sićušnim česticama u vazduhu čađi koje ljudi svakodnevno udišu, nanose značajnu štetu njihovom zdravlju.“
Više od 2 milijarde ljudi širom sveta koristi čvrsto gorivo za svoje potrebe za kuvanjem i grejanjem, a zagađenje vazduha u domaćinstvima (HAP) može biti povezano sa približno 3,2 miliona smrtnih slučajeva godišnje — od kojih je 700.000 u podsaharskoj Africi, pri čemu je HAP povezan sa bolestima uključujući moždani udar , bolesti srca i rak pluća.
Fred Orina, iz KEMRI, rekao je: „Ovo je bila jedinstvena studija u kojoj smo radili na lokalnom nivou sa zajednicama kako bismo saznali iz njihove perspektive koja su najhitnija pitanja u vezi sa upotrebom drvenog uglja, drveta i drugih čvrstih goriva za kuvanje i vrsta rešenja za koja smatraju da su najodrživiji, pristupačniji i najizvodljiviji za poboljšanje kvaliteta i zdravlja vazduha.“ Zasluge: Univerzitet Stirling
Kao deo istraživanja, akademici su se ugradili u dva neformalna naselja, vodeći šetačke intervjue—gde anketar šeta i snima putovanje učesnika od nabavke, kupovine ili prikupljanja goriva do pripreme vatre ili šporeta i kuvanja. U okviru ove metode istraživanja, za prikupljanje podataka korišćena je video, GPS i oprema za merenje zagađenja vazduha.
Tim je takođe koristio novu istraživačku metodu – ‘Photovoice’, gde je još 20 učesnika dobilo telefone sa kamerama da dokumentuju sopstvena iskustva prikupljanja goriva, pripreme hrane, kuvanja i zagađenja vazduha u domaćinstvu tokom dvonedeljnog perioda.
Tokom studije, jedan učesnik je rekao istraživačima: „Čućete decu kako se žale ‘dim, dim’. Preplavljuje me i čak imam poteškoća sa disanjem kada zapalim šporet. Boli me glava, vrti mi se.“
Podaci i intervjui su zatim prevedeni u seriju postera koji su bili izloženi na brojnim događajima u zajednici. Istraživači su takođe sarađivali sa liderima zajednice, kreatorima politike i predstavnicima lokalnih i nacionalnih vlasti kako bi podelili svoje nalaze.
Limbani Kalumbi, MUBAS, rekao je: „Ljudi su primorani da koriste ove izvore goriva, ne zato što to žele, već zbog problema oko prihoda domaćinstva, pristupa određenim gorivima i dostupnosti – ili nedostatka – čistijih izvora goriva .“
„Razgovarali smo o potencijalnim rešenjima sa članovima zajednice i ono za šta su oni zainteresovani je bolji pristup čistijim gorivima uključujući TNG gas i dugoročno gledano mogućnost da se oslone na dobro, pristupačno snabdevanje električnom energijom.“
Dr Uni je dodao: „Potreba je velika. Prethodne intervencije su videle da su podsaharske zajednice dobile peći sa efikasnijom potrošnjom goriva, što pruža neke prednosti po životnu sredinu, ali ne poboljšava zdravstvene posledice izloženosti dimu.“
„Podelili smo naše nalaze putem izložbe postera u Keniji i Malaviju i razgovarali o rešenjima sa lokalnim stanovništvom, kao i sa kreatorima politike i drugim donosiocima odluka, kako bismo dalje istakli probleme i razgovarali o mogućim načinima na koje bi uticaj upotrebe čvrstog goriva na zdravlje mogao poboljšati u skladu sa težnjama kenijske i malavijske vlade“.
