Više od 19.000 ubistava u 2020. uključivalo je vatreno oružje – što je povećanje od skoro 5.000 u odnosu na 2019.
Stopa po kojoj su Amerikanci ubijeni u ubistvima oružjem skočila je za skoro 35 odsto u 2020. na najviši nivo u više od 25 godina, prema novom istraživanju Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.
Usred pandemije i recesije koja je usledila, stopa ubistava oružjem najviše je porasla među grupama koje su već bile pod većim rizikom, otkrili su istraživači – uključujući ljude u siromašnim područjima, mladiće i crnce.
U 2020, stopa ubistava vatrenim oružjem bila je 6,1 na 100.000 Amerikanaca — što je više u odnosu na 4,6 godinu ranije.
„Ovi nalazi naglašavaju važnost sveobuhvatnih pristupa koji mogu zaustaviti nasilje sada i sprečiti buduće smrti“, rekla je dr Debra Huri, vršilac dužnosti glavnog zamenika direktora CDC-a.
Nijedna grupa nije pogođena više od crnaca, koji umiru od ubistava vatrenim oružjem po stopi koja je daleko veća od bilo koje druge rasne ili etničke grupe.
Crnci i dečaci starosti od 10 do 24 godine umrli su od ubistava oružjem više od 21 puta češće od belaca u istim starosnim grupama, navodi se u izveštaju.
Što je još gore, 2020. je proširila jaz između crnaca i drugih grupa: stopa ubistava vatrenim oružjem među ne-Hispanskim crncima porasla je za 7,5 procentnih poena, što je povećanje više od četiri puta veće od bilo kojeg drugog.
„Gubimo previše dece i mladih u našoj naciji — posebno crnih dečaka i mladića crnaca“, rekao je Huri.
Više od 19.000 ubistava u 2020. uključivalo je vatreno oružje – što je povećanje od skoro 5.000 u odnosu na 2019.
Nalazi prate statističke podatke koje su prošle jeseni objavili CDC i FBI koji pokazuju da su SAD zabeležile neviđeni skok broja ubistava u 2020. godini, skok od skoro 30% u odnosu na 2019.
Jedno od mogućih objašnjenja za skok bili su stresori povezani sa pandemijom COVID-19, kao što su „promene i poremećaji u uslugama i obrazovanju, socijalna izolacija, ekonomski stresori kao što su gubitak posla, nestabilnost stanovanja i poteškoće u pokrivanju dnevnih troškova“, rekao je Tomas Sajmon, pomoćnik direktora za nauku u CDC-ovom Nacionalnom centru za prevenciju i kontrolu povreda.
Smrt od vatrenog oružja je dugo bila povezana sa ekonomskim faktorima kao što su nejednakost prihoda, nezaposlenost i nestabilnost stanovanja.
„Kada pogledate pandemiju, stvari poput gubitka posla, ekonomskih stresora, socijalne izolacije — to su već bile teško pogođene zajednice“, rekao je Houri.
Čak i dok je broj ubistava oružjem drastično porastao, većina smrtnih slučajeva izazvanih oružjem u SAD i dalje su samoubistva, rekli su istraživači.
Stopa samoubistava upotrebom vatrenog oružja — oko 8 na 100.000 Amerikanaca — ostala je otprilike stabilna u 2020., trend koji se održava već nekoliko godina.
Ali taj nalaz dolazi pošto je stopa samoubistava generalno opala u 2020. godini, rekao je Majk Anestis, profesor na Univerzitetu Rutgers i izvršni direktor Centra za istraživanje nasilja nad oružjem u Nju Džersiju.
On je ukazao na rekordnu prodaju oružja tokom pandemije kao jedan od mogućih faktora. Više od 20 miliona pušaka je prodato 2020. godine, u odnosu na 12,4 miliona prodatih u 2019.
„Mislim da je potcenjena poenta u ovom radu da je promena u demografiji posedovanja vatrenog oružja i porast posedovanja vatrenog oružja verovatno odigrali ulogu u tome“, rekao je Anestis.
Ukupan udeo ubistava i samoubistava izazvanih vatrenim oružjem takođe je porastao, primetili su istraživači. U 2020. godini, 79% svih ubistava i 53% samoubistava uključivalo je oružje – oba su nekoliko procentnih poena više nego u prethodnim godinama.
„Obojica su neprihvatljivo visoka kada pogledate broj ljudi koji su umrli od ubistava ili samoubistava u SAD. Moramo nešto da preduzmemo po tom pitanju jer se to može sprečiti. Ove smrti se mogu sprečiti“, rekao je Huri.
