Federalni tužioci i porodice žrtava čekaju odluku Boinga o prihvatanju sporazuma o priznanju krivice, kojim bi se rešila krivična optužba za prevaru vezana za dva pada aviona 737 Maks. Optužba tvrdi da je Boing doveo u zabludu regulatore pre nego što su se avioni srušili, uzrokujući smrt 346 ljudi u oktobru 2018. i martu 2019. godine.
Rođaci žrtava izrazili su nezadovoljstvo i bes zbog ponude za priznanje krivice, o kojoj su tužioci Ministarstva pravde obavestili porodice i njihove advokate na onlajn sastanku u nedelju. Mnogi smatraju da bi Boingu trebalo suditi. „Ovaj paket nudi još jednu priliku za Boing da sakrije svoja nedela od javnosti“, rekao je Ike Riffel, Kalifornijac čija su dva sina poginula u drugoj nesreći 737 Maks. „Porodice su veoma razočarane, ali obećavamo da ćemo se boriti.“
Pol Kasel, bivši savezni sudija koji zastupa neke od porodica žrtava, nazvao je to „slatkim dogovorom“ za Boing. Ipak, neki advokati smatraju da je sporazum o priznanju krivice bolji nego ništa. „Iako bih ja lično više voleo energičnije krivično gonjenje, priznanje krivice u odnosu na krivično delo je ozbiljan korak u odnosu na sporazum između Boinga i Ministarstva pravde iz 2021. godine“, rekao je Mark Lindkvist, advokat koji tuži Boeing.
Ministarstvo pravde je prvi put optužilo Boing za prevaru u januaru 2021., ali se složilo da ne goni kompaniju ako plati kaznu i poštuje druge uslove tri godine. Nedavno je Ministarstvo pravde saopštilo da je Boing prekršio sporazum o odloženom krivičnom gonjenju, ali navodni prekršaji nisu javno objavljeni.
Ako Boing prihvati sporazum, izjasnio bi se krivim na sudu. U slučaju odbijanja ponude, Ministarstvo pravde bi iznelo slučaj na suđenje, što bi otkrilo više detalja o akcijama Boinga prilikom sertifikacije modela 737 Maks.
Sudija Rid O’Konor iz američkog Okružnog suda u Fort Vortu, Teksas, odlučiće o prihvatanju sporazuma. Ako sudija odbije sporazum, Boing i Ministarstvo pravde bi mogli da pokušaju da pregovaraju o novom sporazumu ili da odu na suđenje.
Porodice žrtava planiraju da se usprotive sudiji i traže da odbije izjašnjenje ako Boing prihvati sporazum. Uspeh porodica u protivljenju bi ojačao njihove tužbe protiv kompanije, dok je manje jasno da li bi preživeli i naslednici koji su već prihvatili nagodbu mogli da podnesu nova potraživanja.
Sporazum bi rešio samo optužbu za prevaru vezanu za dve nesreće. Ministarstvo pravde vodi još jednu istragu nakon eksplozije na letu Aljaske erlajnsa u januaru, dok Nacionalni odbor za bezbednost saobraćaja i Federalna uprava za vazduhoplovstvo sprovode odvojene istrage o kvalitetu proizvodnje Boinga.
Boing je najavio kupovinu Spirit AeroSistems-a za 4,7 milijardi dolara, što će mu pomoći da poboljša kvalitet i kontrolu proizvodnje 737 Maks. Krivična presuda može ugroziti status Boinga kao saveznog izvođača, ali stručnjaci veruju da će vlada verovatno dozvoliti kompaniji da nastavi poslovanje.
Slučaj protiv Boinga može uticati na pristup Ministarstva pravde sklapanju sporazuma o odloženom krivičnom gonjenju sa drugim kompanijama. Stručnjaci se slažu da je Boeing DPA bio posebno slab i da bi trebalo da navede Kongres da suzbije njihovu upotrebu.
„Ljudi shvataju, vau, evo šta se dešava kada Boing prizna da je počinio veoma ozbiljan zločin i 346 ljudi umre?“ rekao je profesor Piter Rajli sa Teksaškog univerziteta A&M.
