Šta treba znati o krizi zagađenja plastikom dok se pregovori o sporazumu završavaju u Južnoj Koreji

Šta treba znati o krizi zagađenja plastikom dok se pregovori o sporazumu završavaju u Južnoj Koreji

Svetske nacije će ovog vikenda završiti pregovore o sporazumu za rešavanje globalne krize zagađenja plastikom.

Kako se njihov sastanak završava u nedelju ili rano u ponedeljak u Busanu u Južnoj Koreji, evo šta treba da znate o plastici:

Upotreba plastike se učetvorostručila u poslednjih 30 godina. Plastika je sveprisutna. I svakog dana, ekvivalent od 2.000 kamiona za smeće punih plastike, baca se u svetske okeane, reke i jezera, saopštile su UN. Većina zemalja pristala je da sklopi prvi globalni, pravno obavezujući sporazum o zagađenju plastikom, uključujući i okeane, do kraja 2024.

Proizvodnja i upotreba plastike na globalnom nivou će dostići 736 miliona tona do 2040. godine, prema međuvladinoj organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj.

Panama predvodi napore da se pozabavi eksponencijalnim rastom proizvodnje plastike kao deo sporazuma, koji podržava više od 100 zemalja. Previše je plastike, rekao je Huan Karlos Monterej, šef panamske delegacije.

„Ako nemamo proizvodnju u ovom sporazumu, to ne samo da će biti užasno tužno, već bi se ugovor mogao nazvati i sporazumom o recikliranju zelenog pranja, a ne sporazumom o plastici“, rekao je on u intervjuu. „Zato što problem neće biti rešen.”

Kina je bila daleko najveći izvoznik plastičnih proizvoda 2023. godine, a slede Nemačka i SAD, prema Udruženju industrije plastike.

Zajedno, ove tri zemlje čine 33 odsto ukupne globalne trgovine plastikom, saopštila je asocijacija.

Manje od 10% plastike se reciklira. Većina svetske plastike odlazi na deponije, zagađuje životnu sredinu ili se spaljuje.

Međunarodni forum autohtonih naroda o plastici održao je u subotu događaj o uticaju plastike na marginama razgovora. Oni žele da ugovor u potpunosti prizna njihova prava i univerzalno ljudsko pravo na zdravu, čistu, bezbednu i održivu životnu sredinu. Huan Mancias iz nacije Carrizo/Comecrudo u Teksasu govorio je o osećanju duhovne povezanosti sa zemljom.

„Pre pet stotina godina imali smo čistu vodu, čist vazduh i nije bilo plastike“, rekao je on. „Šta se dogodilo?“

Oko 40% sve plastike se koristi u ambalaži, prema UN. Ovo uključuje plastične posude za hranu i piće za jednokratnu upotrebu — boce za vodu, posude za poneti, poklopce za kafu, slamke i kese za kupovinu — koje često na kraju zagađuju životnu sredinu.

Izvršna direktorka Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu Inger Andersen rekla je pregovaračima u Busanu da se sporazum mora pozabaviti ovim problemom.

„Postoje li specifični plastični predmeti bez kojih možemo da živimo, oni koji tako često cure u životnu sredinu? Da li postoje alternative za ove stavke? Ovo je pitanje oko kojeg se moramo složiti“, rekla je ona.