Činilo se da se novoizabrani američki predsednik Donald Tramp zabavljao diskreditovanom teorijom da vakcine izazivaju autizam dok je odgovarao na pitanja novinara na konferenciji za novinare u ponedeljak u svom klubu Mar-a-Lago. Šta na to kaže nauka?
Autizam je razvojni poremećaj izazvan razlikama u mozgu, koji se manifestuje kroz raznovrsne simptome, uključujući kašnjenje u govoru i učenju, socijalno povlačenje i potrebu za strogim rutinama. Naučnici veruju da genetika može igrati ključnu ulogu u njegovom nastanku, iako precizni uzroci još uvek nisu potpuno razjašnjeni.
Prema najnovijim podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), u Sjedinjenim Američkim Državama je 1 od 36 osmogodišnjaka dijagnostikovan sa autizmom, što predstavlja porast u odnosu na prethodnu procenu od 1 na 44, koja je bila zabeležena samo dve godine ranije. Ovaj rast stope autizma izaziva zabrinutost, ali stručnjaci ističu nekoliko ključnih faktora koji mogu objasniti ovu promenu.
Prvo, bolja dijagnostika i sveobuhvatnije usluge skrininga dovode do ranijeg prepoznavanja simptoma autizma, čak i kod dece sa blažim oblicima poremećaja. U prošlosti su se često dijagnostikovali samo slučajevi sa teškim problemima u komunikaciji i ponašanju, dok su blaži slučajevi mogli ostati neprepoznati. Pre 30 godina, termin „autizam“ se koristio isključivo za teške slučajeve, dok danas obuhvata širi spektar poremećaja, poznat kao „poremećaji iz spektra autizma“.
„Većina porasta u poslednjim decenijama je u blažim slučajevima autizma, koji bi pre možda bili dijagnostikovani kao neki drugi poremećaj“, objasnila je Maureen Durkin, profesorka zdravstvenih nauka na Univerzitetu Viskonsin-Medison.
Pored toga, raste svest o autizmu u manjinskim zajednicama, uključujući crne i latinoameričke porodice, što je rezultiralo većim brojem dijagnoza u tim grupama. Kroz bolje informisanje i šire pristupne usluge, broj dijagnostikovanih slučajeva među ovim grupama je u porastu.
Jedan od najčešćih mitova u vezi sa autizmom je povezanost sa vakcinama. Međutim, brojna naučna istraživanja su potpuno isključila vezu između vakcina i autizma, demantujući teorije koje su nastale iz falsifikovanih podataka. Iako je konzervans timerosal, koji je bio prisutan u nekim vakcinama, povučen iz rutinskih imunizacija, ostaje u nekim vakcinama protiv gripa, ali sada postoje i verzije bez timerosala. Američka akademija za pedijatriju naziva vakcine „jednom od najznačajnijih medicinskih inovacija našeg vremena“, a svi napori da se potkopa poverenje u vakcine smatraju opasnim i neobaveštenim.
Porast stope dijagnoza autizma u poslednjim godinama može biti rezultat napredne dijagnostike, većeg društvenog prihvatanja i šireg pristupa u različitim zajednicama, ali i bolje svesti o ovom stanju. Iako se uzroci autizma još uvek istražuju, važno je da javnost bude edukovana o ovom pitanju i o značaju vakcinacije, koja je od ključne važnosti za prevenciju mnogih ozbiljnih bolesti.
