Vurus nipah može da usmrti tri od četiri osobe koje se njime zaraze, kažu stručnjaci, ističući da on ima potencijal da izazove novu pandemiju, piše Forbs .
Nipah je redak i potencijalno smrtonosni virus koji je prvi put otkriven 1999. godine, nakon što je bolest izbila među svinjama i uzgajivačima svinja u Maleziji i Singapuru.
Nipah je zoonoza virus – što znači da se može širiti sa životinja na ljude – te da se ljudi mogu zaraziti direktnim kontaktom sa zaraženim životinjama, ili njihovim telesnim tečnostima, ili kontaminiranom hranom, kao što su voćni proizvodi kontaminirani urinom ili pljuvačkom zaraženih slepih miševa.
Slučajevi prenosa nipaha sa čoveka na čoveka takođe su prijavljeni tokom prošlih epidemija, posebno među porodicama i negovateljima zaraženih ljudi.
Kod ljudi, simptomi se obično javljaju između nekoliko dana i dve nedelje nakon infekcije, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, iako su prijavljeni periodi od čak 45 dana bez simptoma.
Takođe je moguće da osobe budu zarazne tokom tog vremena (SZO kaže da su svinje „ veoma zarazne” tokom perioda inkubacije).
Simptomi nipah obično počinju groznicom, glavoboljom i znacima respiratorne bolesti poput kašlja koji se može brzo pogoršati, sve do oticanja mozga (encefalitisa) i napada koji dovode do kome u roku od dan ili dva.
Između 40 do 75 odsto ljudi zaraženih nipahom će umreti, procenjuju zdravstvene agencije.
Konkretna stopa smrtnosti zavisi od snege lokalnih medicinskih sistema (dugotrajna neurološka stanja kao što su napadi i promene ličnosti su prijavljeni među onima koji se oporavljaju od encefalitisa).
Zdravstveni zvaničnici u južnoj indijskoj državi Kerala trude se da isprate i obuzdaju epidemiju nipaha, od koga je već preminulo dvoje ljudi, a tri osobe su hospitalizovane.
Prema novinskim izveštajima, zdravstveni radnici testirali su stotine radnika, a škole, vladine zgrade, verske institucije, javni prevoz i javne kancelarije su zatvoreni u rizičnim područjima kako bi se sprečilo potencijalno širenje.
To je četvrta epidemija u državi od 2018. godine i stručnjaci upozoravaju da bi ovo područje moglo biti izloženo posebnom riziku od prelivanja virusa, s obzirom na uništavanje prirodnih staništa slepih miševa od strane ljudi u regionu.
Voćni slepi miševi, poznati i kao leteće lisice, prirodni su domaćini za virus nipah.
Nipah je u istoj grupi virusa kao i brojni patogeni za koje se zna da izazivaju bolesti kod ljudi, uključujući boginje i zauške. Čini se da infekcija ne izaziva primetnu bolest kod slepih miševa, ali je poznato da virus inficira širok spektar domaćina — uključujući ljude, svinje, ovce, koze, konje, mačke i pse — i dokumentovano je da izaziva teške bolesti kod i kod ljudi, i kod svinja u prošlim epidemijama.
Njegova sposobnost da zarazi širok spektar domaćina može otežati stručnjacima za javno zdravlje da prate i obuzdaju širenje.
Epidemije nipaha su ranije prijavljene u Bangladešu i Indiji – glavnim mestima gde je bolest zabeležena od 2001. godine – kao i Maleziji, Filipinima i Singapuru.
U periodu od 1998. do 2015. godine, prema SZO, prijavljeno je oko 600 slučajeva nipaha.
Ne postoje lekovi ili vakcine odobrene za upotrebu protiv Nipah virusa ni kod ljudi ni kod životinja.
Lečenje zaraženih je ograničeno na negu i ciljanje specifičnih simptoma kako i kada se pojave.
Neke imunološke terapije napravljene od monoklonskih antitela su u ranim fazama kliničkih ispitivanja, prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti.
Antivirusni tretman remdesivirom, koji se već koristi kod ljudi za druge bolesti, takođe je bio efikasan kada se davao nakon izlaganja virusu u studijama na životinjama, saopštio je CDC.
Postoji i vakcina protiv hendra virusa, bliskog rođaka nipaha, dostupna za konje u Australiji i koja izgleda da nudi određeni stepen zaštite od infekcije nipahom.
SZO je označila Nipah kao prioritetnog patogena za hitna istraživanja i razvoj, jednu od samo 10 bolesti koje agencija navodi kao potencijalne da izazovu sledeću pandemiju za koju imamo malo ili nimalo protivmera.
Ostale bolesti na toj listi uključuju tri uzrokovane koronavirusima — Covid-19, bliskoistočni respiratorni sindrom (MERS) i teški akutni respiratorni sindrom (SARS) — zika, ebola, Marburg, Lasa groznica, krimsko-kongo hemoragična groznica i groznica rift veli.
SZO, koja kaže da njena lista nije konačna, takođe navodi „bolest X“ kao patogen koji bi mogao da izazove pandemiju, nadimak za patogen za koji trenutno nije poznato da izaziva bolest kod ljudi, ali bi ipak mogao da izazove izbijanje u budućnosti.
