Dan pre pada aviona šefa plaćenika Jevgenija Prigožina, ruski zvaničnik posetio je Libiju da bi uverio saveznike da će borci iz Vagnerove grupe ostati u zemlji – ali pod kontrolom Moskve.
Na sastanku u Bengaziju, zamenik ruskog ministra odbrane Junus-Bek Jevkurov rekao je u utorak komandantu istočne Libije Halifi Haftaru da će Vagnerove snage podneti izveštaj novom komandantu, rekao je libijski zvaničnik koji zna za sastanak, piše Rojters.
Nema naznaka da je tajming bio ništa drugo osim slučajan. Ipak, poseta Jevkurova „sugeriše da bi – ako ništa drugo – ruski otisak u Libiji mogao da se produbi i proširi, a ne da se smanji“, rekao je libijski istraživač Džalel Harčaui iz Kraljevskog instituta za ujedinjene službe.
Vojni sastanak, koji je usledio nakon prekida pobune Prigožina i Vagnera protiv ruskog predsednika Vladimira Putina u junu, bio je znak da Moskva ne misli da se odrekne globalne mreže koju je izgradila plaćenička grupa.
Sada kada se Prigožin smatra mrtvim, sudbina složene, unosne mreže vojnih i komercijalnih operacija koje su on i Vagner stvorili za Rusiju širom Evrope, Bliskog istoka i Afrike visi o koncu.
Vagner je vodio velike bitke u Ukrajini, borio se u građanskim ratovima i pobunama u Siriji, Libiji, Centralnoafričkoj Republici i Maliju i usput je preuzeo kontrolu nad rudnicima zlata i naftnim poljima.
Putin je već zamotao Vagnerove operacije u Siriji. Nakon pobune, Vagnerove ukrajinske snage predale su bazu redovnoj vojsci Rusije i počele da se premeštaju u vojni kamp u Belorusiji, iako je nejasno koliko ih tamo ima.
U Africi, Vagner može ostati manje-više netaknut pod novom upravom ili će biti podvrgnut nekoj drugoj grupi ruskih plaćenika. Ali njena sposobnost da deluje na mestima gde Moskva možda nema formalno ili pravno prisustvo čini je neprocenjivim oruđem spoljne politike Kremlja.
„Vagner je kontinuirana firma. Postoje ugovori, to je posao, treba da se nastavi“, rekao je Džon Lehner, američki istraživač koji piše knjigu o Prigožinu.
„Iz perspektive kredibiliteta, (Vagner) će pokušati da stvori privid da se stvari odvijaju normalno, da su i dalje partner“, rekao je on.
Nakon junske pobune, Prigožin je pojačao svoje napore da ojača Vagnerovo prisustvo u Africi. U video snimku u ponedeljak iz neimenovane afričke zemlje, on je rekao: „Vagnerov PMC čini Rusiju još većom na svim kontinentima, a Afriku – slobodnijom“.
Taj pritisak možda nije pozdravljen u Moskvi i bilo je izveštaja da je Kremlj stvorio alternativne kompanije koje bi preuzele Vagnerove operacije – iako se čini da nijedna još nije sposobna da to učini.
U zemljama u kojima Vagner posluje preko zvaničnog sporazuma sa Moskvom, analitičari ne očekuju mnogo promena – za sada.
U Libiji je od 2019. čak 2.000 Vagnerovih oružja pomoglo Haftarovoj frakciji u njegovom napadu na Tripoli do prekida vatre 2020. i čuvali su vojne i naftne instalacije prema nezavisnim analitičarima i Human Rights Vatch-u.
Kako Rusija nema zvaničnu vojnu ulogu u Libiji i ne bi mogla direktno da interveniše a da ne prekrši embargo UN na oružje, njena umešanost tamo bi ipak morala da bude preko Vagnera ili slične grupe, rekao je Harčaui.
Portparol Haftara nije odgovorio na pitanja o sastanku sa ruskim zvaničnikom, ali je ranije rekao da su muškarci razgovarali o vojnoj saradnji, uključujući koordinaciju u obuci ruskog naoružanja. Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da će razgovori biti usmereni na saradnju u borbi protiv terorizma.
U CAR-u, politički savetnik predsednika Faustin-Aršanža Tuadere, Fidele Guanđika, oplakivao je Prigožinovu smrt kao „veliku tugu” jer su njegovi ljudi „pomogli da se spase demokratija” u svojoj ulozi pomažući vladi u njenom građanskom ratu.
Ali pošto je Vagner bio tamo preko državnog sporazuma sa Rusijom, „ništa neće uticati na prisustvo ovih instruktora“, rekao je on. Prigožin je „mrtav lider, možemo ga zameniti“, dodao je Guanđika.
Ipak, neizvesnost je stvorila rizike u Africi, rekao je politički analitičar Burkine Faso Usman Pare.
„Već možemo da zamislimo sa kakvim operativnim teškoćama bi pokret sada mogao da se suoči, a podrazumeva se da će biti posledica po afričke zemlje u koje je uključen“, rekao je on.
Sudbinu Vagnerove čisto ekonomske – a ne bezbednosne imovine – možda je još teže odrediti. Nema informacija o sudbini Evro Polisa, kompanije koju Vagner navodno poseduje sa naftnim sredstvima u Siriji.
Malo je informacija o tome koliko zarađuje od svojih rudarskih i drvnih poslova u CAR i drugim afričkim zemljama. Ali pokušaj da se takva sredstva dovedu pod direktnu rusku kontrolu, ili da ih predaju drugom izvođaču, bili bi teški.
„Ne možete kupiti kompaniju i otpustiti sve zaposlene i očekivati da će stvari funkcionisati na isti način. Možda se način na koji je kolač promenio promeni, ali pita je i dalje tu“, rekao je Lehner.
