Nacije će se sastati sledeće nedelje kako bi postigli sporazume o klimatskim akcijama na 29. konferenciji UN o klimatskim promenama, COP 29, održanoj u Bakuu, u Azerbejdžanu.
Dr Sajmon Doner, profesor na odseku za geografiju i Institutu za resurse, životnu sredinu i održivost, i Institutu za okeane i ribarstvo pri UBC, prisustvovaće svojoj trećoj COP. On ističe nade i izazove ovogodišnje konferencije.
Voleo bih da vidim neke signale o tome koje zemlje će planirati za svoje sledeće ciljeve. Do februara zemlje treba da podnesu svoje sledeće nacionalne klimatske planove, a COP29 će biti prozor u ono što pojedinačne nacije planiraju u smislu prelaska sa fosilnih goriva, smanjenja emisija i prilagođavanja klimatskim promenama. Neke zemlje bi mogle objaviti svoje ciljeve smanjenja emisija za 2035. na COP29, uključujući Kanadu.
Drugo, želeo bih da vidim da li se zemlje mogu dogovoriti oko novog cilja za finansiranje klime, novca koji su mobilisale razvijene zemlje da pomognu zemljama u razvoju da odgovore na klimatske promene. Ovaj sastanak se zove „ZP za finansiranje klime“ i ima mnogo debata o ovom cilju.
Kanada se nalazi u politički interesantnoj tački, sa pretnjom izbora i klimatske politike, posebno cena ugljenika, na čelu političkih diskusija. Istovremeno, Kanada se obavezala da će do kraja ove godine postaviti cilj emisija za 2035. Savetodavno telo čiji sam kopredsedavajući je savetovalo vladu da bi ovaj cilj trebalo da bude smanjenje od 50 do 55 procenata ispod nivoa iz 2005. godine. .
Nažalost, već treću godinu zaredom, klimatska konferencija UN-a je domaćin velike države koja proizvodi fosilna goriva koja nije toliko zainteresovana za prelazak sa fosilnih goriva. To utiče na ono što se dešava u pregovorima iu konačnom tekstu.
Rezultat izbora u SAD je kao primanje vesti o nadolazećem uraganu. Na COP29, pregovarači će se boriti da zaštite obalu kada oluja udari i odlučiće kako da se obnove nakon što oluja prođe. Glavni proizvođači fosilnih goriva poput zemlje domaćina i Rusije će se ohrabriti da pokušaju da smanje tekst o odlasku od fosilnih goriva. To bi moglo ozbiljno potkopati napredak i ono malo vere javnosti u proces UN.
Međutim, druge nacije, uključujući zemlje EU i možda Kinu, će nastojati da i dalje traže plašt globalnog liderstva u klimatskim akcijama i uopšte. Svet je i ranije prošao kroz povlačenje predsednika Trampa iz Pariskog sporazuma. Ako se to ponovi, svet će biti više nego spreman da krene dalje, a da predsednik SAD Tramp ne treba da pazi šta želi.
Postignut je neverovatan napredak u prelasku na niskougljenične oblike energije. Videli smo da se cena solarne energije smanjila za 90 procenata u poslednjih 10 godina, skladištenja baterija za oko 90 procenata i energije vetra za oko 65 procenata, do te mere da je velika većina vetro- i solarnih instalacija širom planete sada jeftiniji od uglja. Svet se takođe obavezao da će do kraja ove decenije utrostručiti obnovljive izvore energije.
Takođe, jedan broj zemalja je smanjio svoje emisije poslednjih godina. Predviđa se da će kineska emisija gasova staklene bašte dostići vrhunac, a zatim početi da opada pre kraja decenije.
Nešto što nikada ne dobija dovoljno pažnje je međunarodno finansiranje klime. Razvijene, industrijalizovane zemlje koje su uglavnom odgovorne za klimatske promene složile su se da pomognu zemljama u razvoju da odgovore na klimatske promene mobilizacijom novca. Trenutno se vodi debata o tome ko treba da doprinese finansiranju klime i ukupnom iznosu novca koji bi trebalo da bude obezbeđen tokom vremena.
Ono što me najviše brine je da li će ovo računovodstvo uključiti prilagođavanje klimatskim promenama. Moramo da smanjimo emisije, ali takođe moramo da se uverimo da ima dovoljno novca za prilagođavanje klimatskim promenama u svetu u razvoju. Ne preostaje nam ništa drugo nego da se prilagodimo klimatskim promenama. Uticaji se već osećaju širom sveta. A adaptacija je skupa jer je tako lokalizovana. Nadam se da su nacije postavile poseban podcilj posebno za finansiranje adaptacije i nadam se da je to veliki deo ukupnog iznosa.
