Kancelar Olaf Šolc rekao je da će Nemačka nastaviti da šalje teško naoružanje Ukrajini, rekavši da je njena istorijska odgovornost da pomogne vladi u Kijevu da se odbrani od ruske agresije.
On je to komentarisao tokom govora povodom 77. godišnjice pobede saveznika u Drugom svetskom ratu.
„Naučili smo glavnu lekciju iz katastrofalne istorije naše zemlje između 1933. i 1945. godine“, rekao je on u televizijskom obraćanju. „Nema više rata. Nema više genocida. Nema više tiranije.“
„U sadašnjoj situaciji to može značiti samo jedno: branimo pravdu i slobodu — na strani žrtve. Podržavamo Ukrajinu u njenoj borbi protiv agresora. Ne učiniti to, dodao je, bilo bi kao „kapitulacija pred grubom silom“.
Šolcov govor je odrazio promenu u njegovom razmišljanju o naoružavanju Ukrajine. On je prvobitno isključio mogućnost da Kijev dobije teško naoružanje poput tenkova i oklopnih vozila, rekavši da bi to moglo da učini Nemačku stranom u ratu i izazove nuklearni sukob sa Rusijom.
Ali poslednjih dana promenio je melodiju. Vlada je u petak saopštila da će Ukrajini obezbediti sedam samohodnih haubica, tip artiljerije poznatog kao PzH 2000. To je usledilo nakon odluke da Kijevu da oko 50 protivavionskih topova Gepard („Gepard“).
Zvaničnici su jasno stavili do znanja da ovo neće biti poslednje takve isporuke. „Prvi put u našoj posleratnoj istoriji poslali smo oružje — uključujući teško oružje — u ratnu zonu, u velikim razmerama i uvek pažljivo odmeravajući ga“, rekao je Šolc. „I nastavićemo da to radimo.“
Međutim, odluka da se pojača vojna pomoć Kijevu pokazala se kontroverznom. Čuvena feministkinja Alis Švarcer bila je jedna od brojnih intelektualki koje su krajem prošlog meseca potpisale otvoreno pismo vladi izražavajući strah da će isporuka teškog naoružanja dovesti do trećeg svetskog rata.
Šolc je priznao da su mnogi Nemci bili „zabrinuti da će se rat proširiti i da bi naš mir mogao biti ugrožen“. Ljudima treba dozvoliti da izraze takve strahove, rekao je on.
„Ali u isto vreme važno je reći da nas strah ne sme paralizovati“, dodao je on.
Šolc je, međutim, insistirao da Nemačka „neće doneti nikakve odluke koje bi NATO pretvorile u stranu u ovom ratu“. Berlin takođe ne bi uradio ništa što bi „više štetilo nama i našim partnerima nego Rusiji“.
Šolc je video da mu je rejting u istraživanju javnog mnjenja opao poslednjih dana usred sve veće kontrole njegove politike u Ukrajini, a kritičari ga optužuju za oklijevanje i neodlučnost oko naoružavanja Kijeva. Prema ranim projekcijama rezultata regionalnih izbora održanih u nedelju u severnoj državi Šlezvig-Holštajn, njegove socijaldemokrate su pale za skoro 12 poena na najgori rezultat ikada u državi, i zauzele treće mesto, iza Hrišćanskih demokrata i Zelenih.
Nemačka kancelarka je rekla da je ovogodišnje obeležavanje kraja Drugog svetskog rata „bilo kao nijedno drugo“. Sedamdeset sedam godina nakon kapitulacije nacističke Nemačke, „gruba sila“ je ponovo opustošila jednu evropsku zemlju, a ruska vojska je „ubijala muškarce, žene i decu, potpuno uništavala gradove, pa čak i napadala izbeglice“.
Šolc je rekao da je činjenica da Putin pokušava da opravda napad Rusije na Ukrajinu borbom protiv nacizma „sramotna“ i „falsifikovanje istorije“.
