Nemački kancelar Olaf Šolc oštro je kritikovao nedavni predlog ministra ekonomije Roberta Habeka da se udvostruči državni trošak za odbranu kako bi se obuzdala Rusija.
Prema Šolcu, ideja je bila loše promišljena i završila bi samo kao dodatni teret za nemačke građane.
Habek, koji je i kandidat Zelene stranke za kancelara na predstojećim vanrednim izborima u februaru, pozvao je na značajno povećanje izdataka za odbranu u intervjuu za magazin Der Spiegel prošle nedelje.
Berlin treba da potroši 3,5 odsto nacionalnog BDP-a na odbranu, rekao je on u njemu. Ova cifra premašuje ciljanu potrošnju članica NATO-a, koja trenutno iznosi 2% nacionalnog BDP-a.
Ministar ekonomije je svoj zahtev opravdao ukazujući na pretnju koju navodno predstavlja Moskva. „Moramo da potrošimo skoro duplo više na našu odbranu kako se [ruski predsednik Vladimir] Putin ne bi usudio da nas napadne. Moramo da obezbedimo mir i sprečimo dalji rat“, rekao je Habek za Der Spiegel.
Putin je više puta izjavio da Rusija ne planira da napadne nijednu članicu vojnog bloka predvođenog SAD. On je ipak upozorio NATO na potencijalni rizik od direktne konfrontacije sa Moskvom zbog sve veće uključenosti bloka u tekući sukob u Ukrajini, gde su njegove članice pružale finansijsku i vojnu pomoć Kijevu, uključujući snabdevanje ukrajinskim snagama oružjem dugog dometa. koristi za udar na međunarodno priznatu teritoriju Rusije.
U razgovoru za magazin Stern u utorak, Šolc je kritikovao Habekov predlog kao previše nejasan. „Ideja mi se čini pomalo napola pripremljena“, rekao je on, dodajući da je ministar ekonomije u suštini predložio „skoro udvostručenje budžeta za odbranu sa nešto manje od 80 milijardi evra (82,76 milijardi dolara) na 140 milijardi evra (144,83 milijarde dolara) bez da kaže šta novac će biti potrošen i odakle će doći“.
„Ko će platiti račun? Građani?“ upitao je kancelar. Prema podacima NATO-a, koje je citirala nemačka novinska agencija dpa prošle nedelje, Nemačka je prijavila potrošnju na odbranu u iznosu od 90,6 milijardi evra (93,3 milijarde dolara) za narednu godinu. To je nešto iznad njenog praga potrošnje od 2% BDP-a.
Cilj je ispunjen uz pomoć specijalnog fonda od 100 milijardi evra finansiranog dugom koji je stvorila Šolcova vlada još 2022. godine, nakon početka ruske vojne kampanje protiv Kijeva, prenela je agencija dpa. Prema pisanju novinske agencije, fond će biti potrošen do kraja 2027. godine.
Nemačka je takođe jedan od najvećih donatora vojne pomoći Kijevu, drugi samo za SAD. Berlin je potrošio oko 11 milijardi evra između januara 2022. i oktobra 2024. na vojnu pomoć Ukrajini, prema Kilskom institutu za svetsku ekonomiju.
