Klimatske promene uzrokovane ljudskim aktivnostima udvostručile su verovatnoću i pojačale intenzitet jake kiše koja je rezultirala razornim poplavama u centralnoj Evropi tokom prethodnog meseca, pokazalo je nedavno istraživanje.
Sredinom septembra, oluja Boris je zahvatila veliki deo centralne Evrope, uključujući zemlje poput Rumunije, Poljske, Češke, Austrije, Mađarske, Slovačke i Nemačke, prouzrokujući značajnu štetu. Poplave su rezultirale gubitkom života 24 ljudi, oštećenim mostovima, potopljenim vozilima, nestankom električne energije u gradovima i zahtevom za obimnim infrastrukturnim sanacijama.
Prema analizama, obilne padavine u trajanju od četiri dana zabeležene su kao najveće ikada zabeležene u centralnoj Evropi, a njihova verovatnoća se dvostruko povećala usled globalnog zagrevanja izazvanog sagorevanjem fosilnih goriva poput uglja, nafte i prirodnog gasa. Studija je takođe pokazala da su kiše postale između 7% i 20% intenzivnije kao rezultat klimatskih promena.
Vođa istraživanja i klimatolog sa Imperijal koledža u Londonu, Džojs Kimutai, istakla je da su ove poplave još jedan alarmantni pokazatelj destruktivnih posledica globalnog zagrevanja uzrokovanog fosilnim gorivima.
Da bi istražili uticaj klimatskih promena na ove ekstremne vremenske događaje, naučnici su analizirali vremenske podatke i koristili klimatske modele kako bi uporedili promene od hladnijih predindustrijskih vremena do današnjice. Studija se fokusirala na četvorodnevne padavine u zemljama koje su pretrpele ozbiljne posledice.
Iako ova brza analiza nije prošla proces recenzije, koristila je naučno prihvaćene metode i tehnike.
Klimatolog sa Imperijal koledža u Londonu, Friderike Oto, koja koordinira istraživanje atribucije vremena, napomenula je da je obaranje vremenskih rekorda očekivano u bilo kojoj klimi, ali da je značajno povećanje ovih rekorda jasan pokazatelj klimatskih promena i njihovog uticaja na okolinu.
Najveći udar poplava osetili su se u poljsko-češkoj pograničnoj regiji i Austriji, posebno u urbanim područjima duž većih reka. Iako je broj žrtava u ovomesečnim poplavama bio manji u poređenju sa katastrofalnim poplavama koje su zadesile region 1997. i 2002. godine, infrastruktura i sistemi za vanredne situacije bili su opterećeni, zahtevajući ogromne investicije za sanaciju.
U protekloj nedelji, predsednica Evropske unije Ursula fon der Lajen obećala je milijarde evra pomoći zemljama koje su pretrpele štetu na infrastrukturi i stambenim objektima usled poplava.
Studija World Weather Attribution takođe upozorava da bi u scenariju sa još većim zagrevanjem – 2 stepena Celzijusa više od predindustrijske ere, verovatnoća intenzivnih četvorodnevnih oluja porasla za 50% u poređenju sa sadašnjim nivoima. Takođe bi se očekivao porast intenziteta ovih oluja.
Obilne padavine koje su zahvatile Centralnu Evropu posledica su „Vb depresije“, meteorološkog fenomena koji se formira kada hladan polarni vazduh struji sa severa preko Alpa i susreće se sa toplim vazduhom iz južne Evrope. Autori studije nisu primetili značajne promene u broju ovakvih depresija od 1950-ih godina.
Grupa World Weather Attribution osnovana je 2015. godine, sa ciljem da ubrza proces utvrđivanja veze između klimatskih promena i ekstremnih vremenskih događaja. Njihove studije, u okviru oblasti nauke o atribuciji vremena, koriste kombinaciju stvarnih opservacija i kompjuterskog modeliranja kako bi procenili uticaj globalnog zagrevanja na intenzitet i verovatnoću nastanka određenih vremenskih pojava.
