Više od 1.000 ljudi umrlo je na ovogodišnjem hadž hodočašću u ekstremnim vrućinama u Saudijskoj Arabiji.
Hodočašće je uključivalo sate hodanja i molitve u zemlji u kojoj je ove nedelje temperatura dostigla 51,8 stepeni Celzijusa.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izračunala je da toplota ubije najmanje pola miliona ljudi svake godine, ali upozorava da bi stvarna cifra mogla biti i do 30 puta veća.
Ovde naučnik objašnjava kako ekstremna toplota oštećuje telo i kako fizička aktivnost na otvorenom povećava rizik.
U normalnim uslovima, telo reguliše sopstvenu temperaturu poput termostata, držeći je stabilnom na oko 36,8C.
Kada spoljašnja toplota poraste, telo se hladi tako što povećava protok krvi u sudove blizu kože.
Ovo emituje toplotu na površini, dok znoj takođe hladi spoljašnjost tela.
„Da bi se obezbedilo ispravno funkcionisanje ćelija, enzima i vitalnih organa, telesna temperatura mora da ostane konstantna, bez obzira na spoljašnje uslove“, rekao je Piter Vankamp, neurobiolog sa francuskog istraživačkog instituta INRAE.
Tokom aktivnosti kao što je hadž, gde hodočasnici provode sate na otvorenom na suncu, „telo može brzo da se iscrpi i više ne može da pronađe rezerve vode potrebne za znojenje“, rekao je Vankamp.
Tada bubrezi, srce i mozak rizikuju da se pregreju i „prestanu da rade“, dodao je on.
Kada je prirodni termostat tela preopterećen na ovaj način, javljaju se simptomi: umor, glavobolja, groznica i poremećaj sna.
Ovo može najaviti ozbiljnije posledice, kao što je dehidracija, koja dovodi do gušenja vode do vitalnih organa.
Najveći rizik je toplotni udar, kada telesna temperatura pređe 40C (104F).
„Telo ima svoje granice“, rekao je Vankamp. „Kada je vreme prevruće ili kada se ekstremna vrućina kombinuje sa fizičkom aktivnošću, na primer, telo može da se nađe nesposobno da se samoreguliše.“
Najugroženiji su bebe, stariji, ljudi sa zdravstvenim problemima i radnici na otvorenom.
Broj znojnih žlezda u telu se smanjuje sa godinama, ostavljajući telo manje sposobnim da se ohladi.
„Nekoliko faktora određuje našu reakciju na toplotu: godine, telesna masa, fizička aktivnost, geni“, rekao je Vankamp.
„Ali kada je vrućina prejaka, čak i mladim, zdravim telima može nedostajati energije da održe temperaturu blizu 37 stepeni.
SZO upozorava da vruće noći predstavljaju poseban rizik po zdravlje.
Noćna toplota ne daje telu šansu da se ohladi, što dovodi do porasta srčanih udara.
Više smrtnih slučajeva od toplote u budućnosti?
Širom sveta, ljudi su bili izloženi u proseku 86 dana temperaturama opasnim po život u 2022. godini, prema prošlogodišnjem izveštaju The Lancet Countdown.
Broj ljudi starijih od 65 godina koji su umrli od vrućine porastao je za 85 odsto između perioda 1991-2000 i 2013-2022, dodaje vodeći medicinski časopis.
Klimatske promene uzrokovane ljudima koji sagorevaju fosilna goriva povećavaju toplotne talase i druge ekstremne vremenske prilike.
Prema trenutnoj putanji, svet je na putu da se zagreje za oko 2,7 stepeni iznad predindustrijskog proseka do kraja ovog veka, prema Climate Action Tracker-u.
Lancet Countdovn predviđa da će prema scenariju zagrevanja od 2C, oko pet puta više ljudi umreti od vrućine svake godine do 2050.
