Hezbolahova nesposobnost da pomogne u odbrani bivšeg sirijskog predsednika Bašara el Asada, dugogodišnjeg saveznika, tokom brze pobune koja ga je zbacila, ostavila je militantnu grupu sa sedištem u Libanu u oslabljenom stanju. Sa Asadovim odlaskom, veze grupe sa Iranom su prekinute, što ometa njenu sposobnost da se oporavi presecanjem vitalnih ruta za krijumčarenje oružja kroz Siriju.
Zvaničnici Hezbolaha su duboko zabrinuti, ali prkosni. Oni priznaju značajne i opasne promene koje se dešavaju u Siriji, ali ostaju odlučni u svom stavu. Pad Asada označava prekretnicu ne samo za Hezbolah, već i za Liban i Iran, jer je grupa služila kao ključni igrač koji projektuje moć širom Bliskog istoka. Ovaj razvoj događaja takođe predstavlja novi izazov za Izrael, sa njegovom severnom granicom koja se sada suočava sa ranjivostima neviđenim decenijama.
Godinama je dinastija Asad igrala ključnu ulogu u osnaživanju Hezbolaha, koji su početkom 1980-ih osnovali iranski savetnici koji su ušli preko Sirije. Sirija je služila ne samo kao kanal za iransko oružje, već i kao poligon za obuku boraca Hezbolaha i centar za proizvodnju oružja.
Kako je Hezbolah jačao, postao je sila na koju se Asad oslanjao za zaštitu u vremenima krize. Grupa je poslala hiljade boraca da podrže Asadove snage kada je izbio građanski rat 2011. godine.
Međutim, s obzirom da su pobunjenici zauzeli Siriju i zauzeli grad Homs, udaljen samo nekoliko koraka od libanske granice na kojoj je bio prisutan Hezbolah, očekivanja su bila velika za žestoku bitku. U 2013, Hezbolah se zaista angažovao, sprečavajući Asadove protivnike da napreduju ka Damasku.
Ovog puta, Hezbolah se suočio sa previranjima. Mnogi njeni najviši zvaničnici, uključujući dugogodišnjeg lidera Hasana Nasralaha, ubijeni su u izraelskim vazdušnim napadima, a višemesečno izraelsko bombardovanje desetkovalo je veći deo njegove vojne infrastrukture. Sa ključnim međunarodnim saveznicima Rusijom i Iranom na marginama, Hezbolah se povukao, a Asad je brzo svrgnut.
Kolaps režima označava kraj iranskog naoružavanja u Siriji i Libanu, smatra bivši pukovnik sirijske vojske Fares al-Bajuš, koji je prebegao u Tursku 2017. nakon borbe protiv Asadovih snaga i Hezbolaha u građanskom ratu.
U Libanu je slabljenje Hezbolaha omogućilo vojsci da povrati kontrolu koju je ustupio, posebno duž njene južne granice. Prekid vatre između militantne grupe i Izraela, uz posredovanje SAD, predviđa da Hezbolah ne bi trebalo da ima oružano prisustvo duž te granice, što dovodi do sve većih poziva unutar Libana za razoružanje grupe.
Dugogodišnji uticaj Hezbolaha u političkoj areni Libana takođe se suočava sa značajnim izazovima. Mnogi u Libanu su ogorčeni na grupu zbog kršenja svog obećanja da će koristiti svoje oružje isključivo za odbranu Libana kada je prošle godine počela da ispaljuje rakete na Izrael, nakon napada Hamasa, druge grupe koju podržava Iran.
Skoro 4.000 ljudi je ubijeno u Libanu tokom rata sa Izraelom, saopštilo je ministarstvo zdravlja te zemlje. Čitavi gradovi u kojima su živeli militanti Hezbolaha i njihove pristalice su sravnjeni sa zemljom. Više od milion ljudi je raseljeno, a ekonomija zemlje koja je već bila u teškom stanju zaronila je dublje u previranja.
Nestanak sirijskog režima gurnuo je Hezbolah u Libanu u potpuno novu realnost. Mnogi libanski lideri tek treba da shvate veličinu promene. Čak su i neki bivši saveznici Hezbolaha u parlamentu počeli da se distanciraju od grupe.
Gebran Bassil, poslanik koji predstavlja Slobodni patriotski pokret, drugu najveću hrišćansku stranku u Libanu, sugerisao je da bi gubitak Hezbolaha iranskog naftovoda za oružje mogao pomoći Libanu da se izvuče iz regionalnih sukoba. On je naglasio da bi Hezbolah trebalo da se fokusira na unutrašnje stvari, a ne na širi region.
Sa Asadovim padom, Iran je izgubio kontrolu nad kopnenim koridorom koji se proteže od Iraka i Sirije do Sredozemnog mora, što je omogućilo nesmetano snabdevanje Hezbolaha. Iako bi neke nezakonite aktivnosti mogle da opstanu, obim će biti značajno smanjen, kaže Aron Lund, stručnjak za Siriju u istraživačkom centru Centuri International u Njujorku.
Za Izrael je razbijanje iranske regionalne mreže bio ključni cilj, uprkos tome što je bio oprezan prema islamskim militantima među pobunjenicima koji su svrgnuli Asada. Izrael je nedavno rasporedio trupe u demilitarizovanu tampon zonu sa Sirijom u blizini Golanske visoravni koju kontroliše, pozivajući se na privremenu meru bezbednosti.
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu pozdravio je Asadov pad kao istorijski dan, pripisujući ga nasilnim akcijama Izraela protiv Hezbolaha i Irana, glavnih Asadovih podržavalaca.
