Neki zdravstveni zvaničnici kažu da se slučajevi mipoksa u Kongu „stabilizuju“ – mogući znak da bi glavna epidemija zbog koje je Svetska zdravstvena organizacija proglasila globalno vanredno stanje u avgustu mogla biti u opadanju.
Poslednjih nedelja, Kongo je prijavio oko 200 do 300 laboratorijski potvrđenih slučajeva mipoksa svake nedelje, prema SZO. To je manje sa skoro 400 slučajeva nedeljno u julu. Pad je takođe očigledan u Kamitugi, rudarskom gradu u istočnom delu Konga gde se prvi put pojavila nova, zaraznija varijanta mpoksa.
Ali zdravstvena agencija Ujedinjenih nacija priznala je u petak da se testira samo 40% do 50% sumnjivih infekcija u Kongu – i da se virus nastavlja da se širi u nekim delovima zemlje i drugde, uključujući Ugandu.
Dok su lekari ohrabreni padom infekcija u nekim delovima Konga, još uvek nije jasno koje vrste fizičkog kontakta izazivaju izbijanje. Zdravstveni stručnjaci su takođe frustrirani malim brojem doza vakcine koje je centralnoafrička nacija primila — 265.000 — i kažu da se isporuka vakcine tamo gde je potrebna u zemlji koja se širi, pokazuje teškim. SZO procenjuje da je 50.000 ljudi vakcinisano u Kongu, koji ima 110 miliona stanovnika.
Naučnici takođe kažu da su potrebni hitni, širi napori na vakcinaciji za ceo kontinent kako bi se zaustavilo širenje mipoksa i izbegle dalje zabrinjavajuće genetske mutacije, poput one koja je otkrivena ranije ove godine u Kongu posle meseci niskog nivoa cirkulacije.
„Ako propustimo ovu priliku, verovatnoća za još jednu značajnu epidemiju značajno se povećava“, rekao je dr Zakari Rhissa, koji vodi operacije u Kongu za dobrotvornu organizaciju Alima.
Do sada je ove godine bilo oko 43.000 sumnjivih slučajeva u Africi i više od 1.000 ljudi je umrlo, uglavnom u Kongu.
„Videli smo kako prošla epidemija, kao što je ona u Nigeriji 2017. godine, može dovesti do većih globalnih događaja ako ih nije efikasno obuzdala“, rekao je on. Epidemija iz 2017. dovela je do globalne epidemije mipoksa 2022. koja je pogodila više od 100 zemalja.
Risa je rekla da je pad broja slučajeva u Kamitugi — gde se mpok prvobitno proširio među seksualnim radnicima i rudarima — otvara mogućnost za uvođenje više programa za vakcinaciju, nadzor i obrazovanje.
Žoržet Hamuli, 18-godišnja seksualna radnica, nije bila svesna mipoksa sve dok timovi za imunizaciju nisu stigli prošle nedelje u siromašno naselje gde ona radi u Gomi, najvećem gradu u istočnom Kongu.
„Rekli su nam da smo veoma izloženi riziku od infekcije“, rekla je ona. „Insistiramo na kondomima sa našim klijentima, ali neki odbijaju… ako ne žele da koriste kondom, dupliraju iznos koji plaćaju.
Hamuli je rekla da su ona i drugi prijatelji koji su seksualni radnici dobili po 2.000 kongoanskih franaka (0,70 dolara) od dobrotvorne organizacije da bi se vakcinisali protiv mipoksa – ali nije je novac pokolebao.
„Vakcina je takođe neophodna“, rekla je ona. „Mislim da smo sada zaštićeni.“
Afrički centri za kontrolu i prevenciju bolesti procenjuju da je Kongu potrebno najmanje 3 miliona vakcina protiv mipok vakcina da bi zaustavio virus, i još 7 miliona za ostatak Afrike. Do sada su SZO i partneri dodelili 900.000 vakcina u devet afričkih zemalja pogođenih mpokom i očekuju da će 6 miliona vakcina biti dostupno do kraja ove godine.
Epidemije Mpok-a u Burundiju, Keniji, Ruandi i Ugandi potekle su iz Konga, a određeni broj slučajeva kod putnika identifikovan je i u Švedskoj, Tajlandu, Nemačkoj, Indiji i Britaniji.
Manje od polovine ljudi koji su najugroženiji u Kongu je vakcinisano, kaže Heder Ker, direktorka Međunarodnog komiteta za spasavanje Konga.
„Imamo samo malu količinu vakcina, a ništa za decu“, rekla je ona.
Vakcine za Kongo uglavnom dolaze iz zemalja donatora kao što su SAD i preko UNICEF-a, koji uglavnom koristi novac poreskih obveznika za kupovinu vakcina.
„Dobijamo dobrotvorni pristup gde vidimo samo veoma male donacije vakcina Africi“, rekao je dr Kris Bejrer, direktor Globalnog zdravstvenog instituta na Univerzitetu Djuk. „Ono što nam je potrebno je pristup javnog zdravlja gde imunizujemo populaciju u velikom obimu.
Proizvođač lekova Bavarian Nordic, koji proizvodi najšire korišćenu vakcinu protiv mpok vakcine, rekao je da će prodavati injekcije namenjene Africi po najnižoj mogućoj ceni.
Grupa za zastupanje Public Citizen procenjuje da je UNICEF platio 65 dolara po dozi vakcine Jinneos mpok koju proizvodi Bavarska Nordic, što je daleko više od skoro svih drugih vakcina koje se koriste u programima javnog zdravlja.
Dr Salim Abdool Karim, stručnjak za zarazne bolesti sa južnoafričkog univerziteta Kvazulu-Natal, rekao je da epidemije mpoksa obično dostižu vrhunac i brzo nestaju zbog načina na koji se virus širi. Međutim, ovaj put je rekao da postoje dva komplikujuća faktora: prenos virusa putem seksa i kontinuirano prelivanje od zaraženih životinja.
„Ovaj put smo na novoj teritoriji sa mpok-om“, dodao je on. „Ali ovo nikada nećemo rešiti dok ne vakcinišemo većinu naših ljudi.“
