Sledeća britanska vlada će skoro sigurno morati da poveća poreze i donese neželjene odluke o potrošnji čak i ako ovonedeljno ažuriranje budžeta od ministra finansija Džeremija Hanta predstavlja površno svetliju sliku.
Zemlja se suočava sa dugoročnim preprekama zbog starenja stanovništva, hronično slabog rasta i preopterećenih javnih usluga, pojačanih porastom troškova zaduživanja.
Iako su mnogi od ovih izazova uobičajeni za druge evropske zemlje, kratkoročni izgledi za britanski rast su posebno slabi, kamatne stope su naglo porasle, a aspekti procesa planiranja budžeta otežavaju donošenje dugoročnih odluka i obeshrabruju razboritije politike.
S obzirom da su izbori zakazani najkasnije do januara 2025. godine, ni opoziciona Laburistička partija, koja je trenutno daleko ispred u istraživanjima javnog mnjenja, ni konzervativci premijera Rišija Sunaka ne žele da govore o višim porezima.
Ali povećanje poreza biće veoma teško izbeći za bilo koju stranku koja formira sledeću vladu, kaže Džejms Smit, bivši ekonomista Banke Engleske koji je direktor istraživanja u Rezolušn fondaciji, koja se fokusira na pitanja koja utiču na niže i srednje zarađivače.
„Nijedna strana ne želi da vodi taj razgovor otvoreno. Ne želi da bude strana povećanja poreza. Ali to je neizbežno ako želite da se pozabavite ozbiljnim problemom koji imamo u pogledu javnih usluga“, rekao je Smit.
Britansko poresko opterećenje je već naglo poraslo. Predviđa se da će poreski prihodi ove finansijske godine kao udeo u bruto domaćem proizvodu dostići 37%, prema vladinoj kancelariji za budžet, sa oko 33% pre pandemije i najviše od 1948.
Međutim, prema evropskim standardima poreska stopa u zemlji je niska. Podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj za 2021. pokazuju da je Britanija najniža među velikim evropskim zemljama, znatno ispod 45% Francuske ili 40% Nemačke.
Većina nedavnog povećanja došlo je zbog „fiskalnog otpora“, gde pragovi za oslobađanje od poreza na dohodak i drugih poreza nisu porasli u skladu sa platama ili inflacijom, koja je prošle godine dostigla maksimum u 41 godini.
S obzirom da inflacija treba da padne, sledeća britanska vlada će dobiti manje od ove relativno lake opcije.
Za ranije vlade, glavni način povećanja nivoa poreza bio je podizanje stope nacionalnog osiguranja – poreza na zarade koji plaćaju poslodavci i zaposleni – i, u slučaju konzervativaca, viši porez na dodatu vrednost.
Institut za fiskalne studije (IFS) i Rezoluciona fondacija kažu da bi buduća vlada trebalo da razmotri više načina da oporezuje bogatstvo pored prihoda. Porezi na stambenu imovinu, na primer, su niski u poređenju sa mnogim drugim zemljama i samo su slabo povezani sa trenutnim vrednostima imovine.
Porez je porastao kao udeo u BDP-u delom zato što je britanska ekonomija rasla sporije od finansijske krize 2008. godine.
Godišnji rast BDP-a je u proseku iznosio 2,0% od 2010-2019, u poređenju sa 3,0% od 1997-2007. Međunarodni monetarni fond predviđa da će britanski rast u 2024. biti najslabiji od bilo koje velike napredne ekonomije.
Pored slabog rasta, državni dug je dostigao najviši nivo od ranih 1960-ih, na 98% BDP-a – 2,6 biliona funti (3,2 triliona dolara) – sa 36% uoči finansijske krize, nivo koji ga ostavlja na sredini tabele u poređenju sa druge velike, bogate ekonomije.
Dok britanske vlade obično vode otprilike izbalansirane budžete za svakodnevnu potrošnju tokom normalnih vremena, one su postigle mali napredak u otplati porasta zaduživanja tokom finansijske krize i pandemije COVID-19.
I za razliku od decenije nakon finansijske krize, troškovi pozajmljivanja više nisu blizu nule.
Kamatne stope za novo 10-godišnje državno zaduživanje su iznad 4%, u odnosu na manje od 1% pre manje od dve godine.
Kao rezultat toga, vladina Kancelarija za budžetsku odgovornost (OBR) predviđa da će iznos BDP-a potrošenog na plaćanje kamate na dug biti u proseku preko 3% u narednim godinama, najviše od 1980-ih.
„Neće biti jednogodišnji ili dvogodišnji posao da se sve popravi. Biće to duga muka“, rekao je zamenik direktora IFS-a Karl Emerson.
Sve ovo dolazi pošto se javne službe bore zbog smanjene potrošnje u većini oblasti i slabe produktivnosti.
Institut za vladu, nezavisni istraživački centar, procenio je prošlog meseca da je školovanje jedina oblast u kojoj je učinak poboljšan od 2010. godine, a da su od 2019. standardi pali u osam drugih oblasti, uključujući bolnice i zatvore.
Starenje stanovništva je najveći izvor pritiska na potrošnju u godinama koje dolaze. Ali OBR je primetio i druge pritiske, uključujući potrebu za većom potrošnjom za odbranu nakon ruske invazije na Ukrajinu i cenu prelaska na zeleniju ekonomiju.
Uprkos svemu ovome, Hant će u sredu verovatno predstaviti nešto svetliju sliku nego u martu, što bi mogao iskoristiti da smanji neke poslovne ili privatne poreze i porez na nasledstvo, što je problem za konzervativce.
Upitan u nedelju o raširenim izveštajima o nadolazećim smanjenjima poreza, Hant je rekao za Skaj njuz: „Sve je na stolu… Jedina stvar koju nećemo uraditi je bilo kakvo smanjenje poreza koje podstiče inflaciju.
Inflacija veća od očekivane povećala je poreske prihode i ukupan BDP u gotovinskom smislu, dajući više slobode u odnosu na fiskalne ciljeve pošto je budžet većine javnih usluga fiksni.
Glavni fiskalni cilj britanske vlade zahteva da se predviđa da će dug kao udeo u BDP-u pasti između četvrte i pete godine projekcija OBR-a.
Iako je pad duga dobra ideja, u poređenju sa drugim zemljama ovaj cilj igra veliku i „veoma idiosinkratičnu“ ulogu u debatama o britanskom budžetu, prema Smitu iz Resolution Foundation.
Kako se izbori naziru, cilj podstiče vlade da se pozabave privremenim smanjenjem poreza ili rashodima u prvih godinu-dve predviđanja, a zatim uvedu nerealno smanjenje potrošnje za kasnije, smanjujući manevarski prostor protivnika.
„Mislim da ne morate da budete izuzetno politički kao kancelar da biste se uzdržali od ostavljanja političkog prostora za svoje naslednike. Kako god Džeremi Hant želi da bude viđen, verovatno će to učiniti“, rekao je Smit.
