Širom Francuske održana su okupljanja građana ispred gradskih većnica protiv talasa nereda koji su izbili posle ubistva tinejdžera alžirskog porekla u predgrađu Pariza.
Protekla noć u Francuskoj bila je mirnija nego prethodne. Francuski predsednik Emanuel Makron održao je sednicu Vlade na kojoj je sa premijerkom i ministrima razgovarao o neredima.
U gradu Persan južno od Pariza, gde su izgrednici razbili prozore na gradskoj većnici i oštetili fasadu, na desetine lokalnih stanovnika osudilo je nemire. To je jedno od mnogih sličnih okupljanja građana širom Francuske.
„Urbano nasilje poslednjih dana širom Francuske je neprihvatljivo“, rekao je gradonačelnik okupljenim građanima.
Policija je saopštila da je tokom noći uhapšeno 157 ljudi, da su povređena tri policajca, dok je 300 vozila oštećeno u požaru, preneo je Rojters . To je znatno manje nego prethodne noći, kada je uhapšeno više od 700 ljudi, i u petak kada je uhapšeno njih 1.300.
Ministar unutrašnjih poslova DŽerald Darmanen je kritikovao roditelje koji su, kako je rekao, dozvolili svojoj deci da prave pustoš na ulicama, rekavši da je prosek uhapšenih 17 godina, a ima i dvanaestogodišnjaka.
„Nije na nacionalnoj policiji, žandarmeriji, gradonačelniku ili državi da rešavaju problem paljenja škole koju počinje dvanaestogodišnjaci. To je pitanje roditeljskog autoriteta“, rekao je Darmanen tokom posete Remsu.
Rođaci ubijenog tinejdžera Nahela M. pozvali su na mir. NJegova baka je u nedelju pozvala na prekid nereda i rekla da su izgrednici iskoristili Nahelovu smrt kao izgovor da izazovu haos.
Otkako je policajac u utorak ubio 17-godišnjeg Nahela M. pošto navodno nije zaustavio automobil po njegovoj naredbi, izgrednici su palili kuće i automobile, pljačkali prodavnice.
Pariska predgrađa i Marselj na jugu su bili žarišta nereda.
Smrt tinejdžera rasplamsala je duboku ogorčenost protiv policije u siromašnim i rasno mešovitim predgrađima velikih francuskih gradova, gde većinu stanovništva čine muslimani afričkog porekla.
Policija u Francuskoj je odavno na tapetu zbog, kako se smatra, nasilnog postupanja i rasnog profilisanja. Ono što je započelo kao ustanak u predgrađima preraslo je u širi izliv mržnje i besa prema državi.
Rojters ukazuje na to da je – umesto rasprave o uzrocima rasnih nemira u francuskoj javnosti, koja je usledila nakon sličnih incidenata u drugim zapadnim zemljama – francuska vlada isticala privilegije u gradskim četvrtima sa niskim prihodima, što je odraz uverenja države da su građani ujedinjeni pod jednim francuskim identitetom, bez obzira na rasu ili etničku pripadnost.
