Smešteni među malim stadom ovaca u polju u Škotskom visoravni, Luiđi i Breskva, dva mlada radna psa sa debelom belom dlakom, zauzeta su obukom da čuvaju nebo iznad.
Par, koji potiče od rase Maremma iz rimskog doba koju su gajili pastiri da bi zaštitili svoju stoku od vukova, uče da se čuvaju od škotskih morskih orlova koji se ponovo pojavljuju, formalno poznatih kao orlovi belorepani.
Jednom dovedeni do izumiranja širom Britanskih ostrva, uspešno su ponovo uvedeni poslednjih decenija, ali se sve više okrivljuju za opustošenje jagnjadi ostavljenih da lutaju po selu.
Gubitak vredne stoke izaziva tenzije sa nekim farmerima, razorenim finansijskim posledicama i zahtevajući da vlada izda dozvole za odstrel ptica.
Pogoršana situacija podstakla je Džonija i Dejzi Ejms da kreiraju program obuke pasa u svom sokolskom lovištu u blizini Avijemora, u nadi da će to omogućiti farmerima i orlovima da bolje koegzistiraju.
„Poslednja stvar koju želimo je da vidimo kako se ubijaju orlovi, da se izdaju dozvole i da se vratimo na početak“, rekla je Dejzi Ejms za AFP.
„Potrebno je rešenje koje funkcioniše za obe strane.
Morski orlovi su nekada bili uobičajeni prizor širom Škotske, ali su lovljeni do izumiranja tokom 19. veka, a poslednja ptica ubijena je 1918.
Program ponovnog uvođenja 1975. doveo je piliće iz Norveške na ostrvo Rum, jedno od najluđih mesta u Škotskoj.
Više je ponovo uvedeno u Vester Rosu između 1993. i 1998. i na istočnoj obali 2007. i 2012. godine.
Ptice, ugrožena vrsta sa samo oko 10.000 parova širom sveta, od tada su uspostavile gnezdeću populaciju na zapadnoj obali Škotske i sada napreduju – ali po cenu za neke farmere.
Tragajući za rešenjem, Džoni Ejms je iskoristio svoja iskustva u radu sa Projektom za očuvanje geparda u Namibiji, gde su Maremmasi bili obučeni da drže velike mačke podalje od stoke.
Da bi naučio svoje najnovije pseće regrute, on prikači mamac dizajniran da liči na orla na dron i lebdi njime nad psima u polju ovaca.
„Dron ima velikog orla koji visi na dnu i pomalo bombarduje pse“, rekao je on za AFP.
„Ako možete da zamislite orla u divljini, ako dolazi da ubije i tamo je vuk, on neće sleteti.
On i Dejzi takođe dozvoljavaju morskom orlu koji se drži u sokolani da se hrani iz lešine ispred pasa u kontrolisanom okruženju.
„Oni ne mogu da dođu jedan do drugog, ali želimo da pokušamo da pokažemo psima da je orao grabežljivac i ako ga ima u blizini jagnjadi, onda želite da ga uplašite“, objasnio je Džoni.
Jedna od prednosti pasa je to što su „potpuno mekani“ kada su ljudi u pitanju, primetio je on.
„Oni ne prave dobre pse čuvare za ljude i najgore što će učiniti je da ih ližu do smrti.“
Dženi Lav, farmerka ovaca na zapadnoj obali Škotske, rekla je da su orlovi imali razorne posledice, dodajući da često čuje pritužbe lokalnih farmera.
Ali ona je naklonjena najvećoj britanskoj ptici grabljivici, sa veličanstvenim rasponom krila koji se proteže preko dva metra (šest stopa sedam inča).
„Orlovi ovde nisu loši momci“, rekao je Lav za AFP. „Ove ptice nemaju šta drugo da jedu, pa jedu jagnjad koja im je lak plen.
„Ali ovo uzima ogroman danak poljoprivrednicima. Oduzimaju im se sredstva za život. Javna percepcija je da su farmeri loši momci.“
Poljoprivrednici imaju pravo na maksimalnu godišnju isplatu od 5.000 funti (6.383 dolara) za ubijenu stoku, kroz šemu upravljanja morskim orlovima.
Međutim, proces je skup i naporan i samo delimično nadoknađuje gubitke, kaže Lav, koji tvrdi da bi nivoe nadoknade trebalo povećati, a zahteve za aplikaciju pojednostaviti.
Jedan farmer je izgubio jagnjad u vrednosti od 30.000 funti u sezoni, rekla je ona.
„Imala sam velike jake momke koji su se rasplakali preda mnom jer ne znaju šta da rade“, dodala je ona.
Ljubav je skeptična prema Maremama, za koje tvrdi da su obučeni da rade na poljima gde su ovce blizu jedna drugoj.
Hiljade pasa će biti potrebne da čuvaju ovce preko planina, gde su skoro sva jagnjad izgubljena za ptice, jadala se Lav.
