Jezivi nalaz dva skeleta osakaćena na potpuno isti način sugeriše da je amputacija udova korišćena kao vid kazne sa šokantnom preciznošću za vreme dinastije Istočni Džou u Kini, pre više od 2.000 godina.
Jednom skeletu, najverovatnije muškom, koji je proučavao paleoantropolog Kian Vang sa Teksaškog univerziteta A&M i njegove kolege, nedostajalo je levo stopalo i oko jedne petine donje leve noge, koja je zato bila osam centimetara kraća od desne.
Desna noga drugog skeleta, koja priprada drugom muškarcu, takođe je odsečena i to na isti način, tek sa jednim centimetrom razlike.
Iskopani na lokalitetu blizu Sanmenksije, grada u provinciji Henan u Kini, skeleti datiraju između 2.300 i 2.500 godina, što ih svrstava u vreme vladavine dinastije Istočna Džou, čije su vođe vladale delovima Kine od 771. do 256. godine pre nove ere.
„Ovo otkriće, zajedno sa nekim prethodnim nalazima, potkrepljuje se istorijskim pisanim zapisima o zakonima i kaznama koji su primenjivani tokom dinastije Istočna Džou“, pišu Vang i njegove kolege u svom radu.
Samo po kostima, nemoguće je saznati za šta dva čoveka bila optužeana i zbog čega su kažnjeni. Međutim, na osnovu istorijskih dokumenata, Vang sugeriše da je jedan čovek možda dobio oštriju kaznu od drugog jer su amputacije desne noge bile rezervisane za teže prekršaje.
„Kazna amputacijom obe noge bila je namenjena onima koji su izvršili još teža krivična dela“, kaže Vang.
Vang i njegove kolege sugerišu da su skeletni ostaci dokaz vešte amputacije koja je, uprkos tome što je korišćena za kažnjavanje, takođe uključivala i, iznenađijuće, negu, kako bi se olakšao oporavak muškaraca.
Muškarci čiji su ostaci pronađeni, verovatno su živeli godinama nakon strašne kazne jer su njihove kosti nogu pokazivale značajne znake zarastanja; kosti su srasle na mestu gde su bile odsečene.
„Pošto kazna amputacijom nije bila neuobičajena pojava, oni su se možda vratili normalnom društvenom životu i bili sahranjeni na odgovarajući način nakon smrti“, pretpostavlja Vang.
Prema analizi istraživača, muškarci su verovatno imali dovoljno visok društveni status da im omogući rehabilitaciju.
Svaki skelet je pronađen u dvoslojnom kovčegu zakopanom u pravcu sever-jug; orijentacija koja je tipično bila rezervisana za pripadnike više klase. S druge strane, obični građani, kada preminu, bivali su sahranjivani u manje grobnice sa orijentacijom istok-zapad.
Predmeti u grobovima, zajedno sa materijama pronađenim u kostima, ukazuju na to da su muškarci jeli namirnice bogate proteinima, i takođe sugerišu da su osobe čiji su skeleti nađeni bili aristokrate, verovatno niži zvaničnici.
Istorija je puna drugih primera amputacija u drevnim kulturama, a dokumentovani slučaj koji doseže najdalje u prošlost je slučaj deteta koje je živelo pre 31.000 godina na indonežanskom Borneu, i kome je hirurški bilo odstanjeno levo stopalo.
Amputacije i odstranjivanje određenih delova tela iz medicinskih razloga, bila je praksa u Španiji u 18. ili 19. veku, i rađene su uglavnom zbog inficirane rane, Za lečenje bolesti, kao što je dijabetes, u starom Egiptu koristili su iste tehnike.
Udovi čiji su ostaci pronađeni i to odsečeni u Peruu i u Portugaliji, bili su takvi zbog određenih rituala ali i kažnjavanja prestupnika, pokazuju arheološki zapisi.
Kada je reč o ostacima pronađenim u Kini, a koji su pripadali muškarcima koji su svojim udovima platili za, nama, nepoznate zločine, Vang kaže:
„Ovi slučajevi obogaćuju naše razumevanje krivičnih zakona i njihove primene, mogućnosti medicinske nege i opšte stavove prema onima koji su kažnjeni zakonom od strane društva, a takođe nam dublje otvaraju arheološki kontekst drevne Kine“.
