Singapurci su se u sredu oprostili od dvogodišnjeg mladunčeta pande dok su se vlasti spremale da ga pošalju u Kinu gde će se pridružiti programu uzgoja u zemlji.
Le Le, prva panda koja je rođena u gradu-državi, poslednji put se javno pojavila u parku divljih životinja River Vonders pre jednomesečnog karantina uoči njegovog odlaska.
Desetine posetilaca stajalo je u redu da vidi Le Le Amblea oko njegovog ograđenog prostora, kako jede štapiće od bambusa i šargarepe koje su čuvari sakrili ispod papirnih aviona i unutar kartonskih kofera.
Među njima je bila i Lucila Teo, samozvana „panda-holičarka“, koja je za posebnu priliku nosila majicu i šešir ukrašene motivima pande i svetlucave minđuše od pande.
Ova 61-godišnjakinja je rekla za AFP da sebe smatra Le Leovom „bakom tetkom“ dok ga je gledala kako od male bebe raste u mladunče od 73 kilograma (161 funtu).
„Očigledno je gorko-slatko, voleo bih da može da ostane duže“, rekao je Teoh.
„Ali takođe osećam da on ima ulogu u očuvanju pandi, da mu je važno da se vrati u Kinu, malo odraste, a onda se nadam da će postati ambasador pandi i izaći kao njegovi roditelji.
Lidija Robangsa, koja je dovela svoju devetogodišnju ćerku Daliju da vidi Le Lea poslednji put, rekla je da su se osećali „malo tužno“ zbog oproštaja od pande.
„Mislim da je Singapur njegov dom“, rekao je 40-godišnji direktor marketinga.
Le Le je rođen 2021. putem veštačke oplodnje nakon što njegovi roditelji, Jia Jia i Kai Kai, nisu uspeli da se pare prirodnim putem.
Par, koji sada ima 15, odnosno 16 godina, stigao je u Singapur 2012. godine na pozajmicu iz Kine.
Prema dogovoru, njihovo potomstvo je trebalo da bude poslato u Kinu nakon sticanja nezavisnosti kako bi se pridružilo programu uzgoja pandi u zemlji.
Razmnožavanje pande — u zatočeništvu ili u divljini — je notorno teško, kažu stručnjaci, jer je malo životinja raspoloženo ili, čak i kada jeste, ne zna kako da se pari.
Što dodatno komplikuje stvar, period za začeće je mali jer su ženke pande na toploti samo jednom godišnje, oko 24-48 sati.
Le Le bi trebalo da otputuje u Čengdu 16. januara u sanduku napravljenom po meri u teretnom avionu Singapur erlajnsa Boing 747-400F.
Kina je dugo koristila „panda diplomatiju“, pozajmljujući crno-bele životinje raznim zemljama, često da bi ostvarila svoje spoljnopolitičke ciljeve.
Procenjuje se da je u divljini ostalo 1.860 džinovskih pandi, prema ekološkoj grupi VVF, i oko 600 u zatočeništvu u centrima za pande, zoološkim vrtovima i parkovima divljih životinja širom sveta.
