Obraćajući se vojnom osoblju u vojnoj bazi u južnoj Kini u utorak, Si je pozvao na jačanje „vojne obuke orijentisane na stvarnu borbu“, kako citira državni CCTV kanal.
Izveštava se da je kineski lider nazvao odbranu „teritorijalnog suvereniteta i pomorskih interesa” Pekinga, kao i zaštitu „ukupne periferne stabilnosti” kao osnovnu misiju mornarice.
Kina je u subotu pokrenula trodnevne vojne vežbe kodnog naziva „Ujedinjeni oštar mač“ u blizini Tajvana.
Prema vojsci Tajpeja, sledećeg dana je u toj oblasti otkrila devet ratnih brodova i oko 71 ratni avion.
Stariji pukovnik Ši Ji, portparol komande istočnog pozorišta Kineske narodne oslobodilačke armije (PLA), opisao je brodove i letelice kao „opkoljavajući“ ostrvo. On je pojasnio da su vežbe zamišljene kao upozorenje „protiv dosluha između separatističkih snaga koje traže „nezavisnost Tajvana“ i spoljnih snaga, kao i protiv njihovih provokativnih aktivnosti. ”
Vojni manevri su usledili nakon posete tajvanske predsednice Cai Ing-ven SAD prošle nedelje, kada se sastala sa predsednikom Predstavničkog doma Kevinom Makartijem.
Sastanak je bio drugi put da je Cai seo sa govornikom Predstavničkog doma američkog Kongresa za manje od godinu dana. Poseta Makartijeve prethodnice, Nensi Pelosi, Tajvanu u avgustu razbesnela je Peking, koji je odgovorio svojim najvećim vežbama ikada u Tajvanskom moreuzu.
Tajvan je de fakto nezavisan od 1949. godine, kada je gubitnička strana u kineskom građanskom ratu pobegla na ostrvo i uspostavila sopstvenu administraciju. Dok je samo nekoliko nacija priznalo Tajvan kao suverenu državu, SAD dugo održavaju bliske, nezvanične veze sa Tajpejem, i vojne i ekonomske. Formalno, Vašington i dalje tvrdi da se pridržava principa „jedne Kine“.
Peking smatra da je ostrvo neotuđivi deo svoje teritorije koju su zauzeli separatisti i optužuje SAD da se mešaju u njihove unutrašnje stvari i ohrabruju „secesionističke“ političare.
Iako kinesko rukovodstvo kaže da mu je prioritet mirno „ponovno ujedinjenje“, ono nije isključilo vojne opcije.
