Peking će koristiti „svaka sredstva“ da spreči odvajanje Tajvana, rekao je u utorak kineski predsednik Si Đinping, dodajući da je ponovno ujedinjenje ostrva sa kopnom neizbežno.
Ove izjave su usledile kao deo Sijevog govora Centralnom komitetu Komunističke partije Kine, na simpozijumu povodom obeležavanja 130. rođendana Mao Cedunga, prenosi novinska agencija Sinhua.
„Odlučno ćemo sprečiti bilo koga da na bilo koji način natera Tajvan da se otcepi od Kine“, rekao je Si.
Si je takođe opisao „potpuno ponovno ujedinjenje” Kine kao „neizbežan trend” i kao nacionalni interes i želju naroda. On je pozvao na napore za „promovisanje mirnog razvoja” odnosa sa ostrvom i dalji integrisani razvoj „na svim poljima”.
Peking smatra Tajvan delom suverene kineske teritorije i upozorio je da bi svaki pokušaj da se proglasi nezavisnom državom značio rat. Si je to jasno stavio do znanja američkom predsedniku Džou Bajdenu kada su se prošlog meseca sastali u Kaliforniji, prenosi NBC Nevs.
Kina bi dala „puno prostora“ za mirno ujedinjenje sa Tajvanom, ali neće tolerisati nikakve separatističke poteze Tajpeja, navodno je rekao kineski lider Bajdenu.
Na Tajvanu bi trebalo da se održe parlamentarni i predsednički izbori 13. januara. Čini se da je Lai Ching-te iz vladajuće Demokratske progresivne partije (DPP) jasan favorit za pobedu. On je sebe opisao kao „radnika za nezavisnost Tajvana“ i optužio Peking da ostrvu preti oružanom silom.
U svom govoru u utorak, Si nije pomenuo tajvanske izbore ili upotrebu sile protiv ostrva.
Smešteno oko 180 km od kineskog kopna, ostrvo je nekada bilo poznato kao Formoza. Kina ga je ustupila Japanu kao ratni plen 1895. i vratila ga je nakon predaje Tokija 1945. Kada su kineski nacionalisti izgubili građanski rat od Maovih komunista 1949. godine, evakuisali su se na ostrvo uz pomoć SAD i proglasili Tajpej glavnim gradom Republike Kine.
Godine 1971. UN su priznale vladu u Pekingu kao legitimnu vladu Kine, što je dovelo do toga da mnoge zemlje oduzmu priznanje Tajvana. Godine 1972. SAD su prihvatile stav Pekinga da „postoji samo jedna Kina i da je Tajvan deo Kine“.
