Kineski lideri misle da Sjedinjene Države žele da sabotiraju Kinu.
Predsednik Si Đinping optužio je ove nedelje Vašington da pokušava da izoluje svoju zemlju i zaustavi njen razvoj. To odražava rastuću frustraciju vladajuće Komunističke partije što je njena težnja za prosperitetom i globalnim uticajem ugrožena američkim ograničenjima pristupa tehnologiji, njenom podrškom Tajvanu i drugim potezima koje Peking smatra neprijateljskim, izveštava Asošijeted pres.
Si, najmoćniji kineski lider u poslednjih nekoliko decenija, pokušava da izgleda kao da je iznad problema i obično daje blage pozitivne javne komentare. To je njegovu žalbu u ponedeljak učinilo još upečatljivijom. Si je rekao da je kampanja „obuzdavanja i suzbijanja“ Kine koju predvode SAD „donela bez presedana, ozbiljne izazove“. On je pozvao javnost da se „usudi na borbu“.
Ministar inostranih poslova Ćin Gang je u utorak pooštrio upozorenje, rekavši da se Vašington suočava sa mogućim „sukobom i konfrontacijom“ ako ne uspe da promeni kurs.
„Ministar spoljnih poslova govori u ime široko rasprostranjenog stava da Sjedinjene Države idu na Kinu i da moraju da se brane“, rekao je Džon Deluri, specijalista za međunarodne odnose sa Univerziteta Jonsej u Seulu.
Kina nije jedina vlada koja se ljuti na dominaciju Vašingtona u globalnim strateškim i ekonomskim poslovima. Ali kineski lideri vide da Sjedinjene Države ulažu dodatne napore da osujeti Peking kao izazov za regionalno, a možda i globalno liderstvo.
Vladajuća stranka želi da obnovi istorijsku ulogu Kine kao političkog i kulturnog lidera, poveća prihode pretvarajući zemlju u pronalazača tehnologije i ujedini ono što smatra kineskom maticom preuzimanjem kontrole nad Tajvanom, samoupravnom ostrvskom demokratijom koju Peking zahteva kao deo svoje teritorije.
Peking to vidi kao pozitivne ciljeve, ali ih američki zvaničnici vide kao pretnju. Oni kažu da su kineski razvojni planovi zasnovani barem delimično na krađi ili pritisku stranih kompanija da predaju tehnologiju. Neki upozoravaju da bi kineska konkurencija mogla narušiti američku industrijsku dominaciju i prihode.
Vašington je unazadio planove Pekinga stavljajući kineske kompanije, uključujući njegov prvi globalni tehnološki brend, Huavej, na crnu listu koja ograničava pristup procesorskim čipovima i drugoj tehnologiji. To je osakatilo Huaveijev brend pametnih telefona, nekada jedan od najvećih na svetu. Američki zvaničnici lobiraju kod evropskih i drugih saveznika da izbegavaju Huavej opremu kada nadograde telefonske mreže.
Vašington navodi bezbednosne strahove, ali Peking kaže da je to izgovor da povredi svoju tekuću konkurenciju.
Dve vlade imaju najveći trgovinski odnos na svetu i zajedničke interese u borbi protiv klimatskih promena i drugih problema. Ali odnosi su zategnuti zbog Tajvana, tretmana Pekinga prema Hongkongu i uglavnom muslimanskim etničkim manjinama i njegovog odbijanja da kritikuje ili izoluje Rusiju zbog njene invazije na Ukrajinu.
Zvanični kineski stav se pogoršao nakon porasta kada se Si sreo sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom u novembru u Indoneziji, rekao je Ši Jinhong, specijalista za međunarodne odnose na Univerzitetu Renmin u Pekingu. On je primetio da je u pet meseci od tada Vašington odobrio veću prodaju oružja Tajvanu, kritikovao stav Pekinga prema Ukrajini i stavio više kineskih kompanija na liste posmatranja izvoza, što je Kina smatrala neprijateljskim.
Si i Ćin su ove nedelje govorili na „dramatičan način“, ali „suština onoga što su rekli je dugoročni stav Kine“, rekao je Ši. Rukovodstvo veruje da su „SAD sprovele skoro svuda okolo, drastično i očajnički obuzdavanje Kine u svim aspektima, posebno u strateškim i vojnim oblastima“.
„Rizik od vojnog sukoba između Kine i Sjedinjenih Država postaje sve veći“, rekao je Ši.
Portparol Stejt departmenta Ned Prajs rekao je da Vašington želi da „odgovorno koegzistira“ u okviru globalnog trgovinskog i političkog sistema i porekao da američka vlada želi da potisne Kinu.
„Ne radi se o obuzdavanju Kine. Ovde se ne radi o potiskivanju Kine. Ne radi se o zadržavanju Kine“, rekao je Prajs u Vašingtonu. „Želimo da imamo tu konstruktivnu konkurenciju koja je fer“ i „ne upada u taj sukob“.
Sjedinjene Države su formirale stratešku grupu, Kvad, sa Japanom, Australijom i Indijom kao odgovor na zabrinutost zbog Kine i njene tvrdnje o ogromnim delovima mora koji su zauzeti brodskim putevima. Oni insistiraju da se grupa ne fokusira ni na jednu zemlju, ali njene zvanične izjave se odnose na teritorijalne pretenzije i druga pitanja oko kojih imaju sporove sa Pekingom.
Najnovija promena tona usledila je nakon žestokih razmena oko kineskog balona koji je oboren nakon što je prošao iznad Severne Amerike. Njegovu elektroniku i drugu opremu ispituje FBI.
Ćin, ministar spoljnih poslova, „pokušava da pozicionira Kinu kao globalnu silu za umerenost i mir“ pred stranom publikom i kaže „Amerikanci su ti koji stvari preterano rasturaju“, rekao je Deluri.
Sijeva vlada je posebno iritirana zbog pokazivanja podrške američkih i drugih zapadnih zakonodavaca Tajvanu, koji se 1949. nakon građanskog rata razišao sa Kinom.
Tajvan nikada nije bio deo Narodne Republike Kine, ali Komunistička partija kaže da se ostrvo od 22 miliona ljudi mora ujediniti sa kopnom, silom ako je potrebno.
Vašington je po saveznom zakonu obavezan da se pobrine da Tajvan ima oružje za odbranu i da mu je prodao borbene avione i rakete. Kineski lideri se žale da to ohrabruje tajvanske političare koji bi mogli da se odupru ujedinjenju i eventualno proglase formalnu nezavisnost, korak za koji Peking kaže da bi doveo do rata.
Premijer Li Kećijang, koji ovog meseca treba da se povuče sa mesta drugog lidera Kine, pozvao je u nedelju na „mirno ponovno ujedinjenje“. Ali Sijeva vlada je takođe pojačala napore da zastraši ostrvo leteći borbenim avionima i ispaljivanjem projektila u more u blizini.
Najnoviji pad je „sveštanje stvarne degradacije“ američko-kineskih odnosa, koji „nikada nisu imali puno poverenja“, rekao je Dru Tompson, saradnik na školi javne politike Li Kuan Ju na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru.
Kineski lideri „smatraju svaku vrstu diskusije o strateškim pitanjima osetljivom i van granica“, što dovodi do „povećanog rizika od pogrešne procene“, rekao je Tompson.
„Oni veruju da su SAD hegemon koji nastoji da potkopa Komunističku partiju i njen legitimitet, i imaju dovoljno dokaza za to“, rekao je on. „Ali ako se percepcije i ravnoteža interesa promene, oni bi isto tako lako mogli da veruju da su SAD partner za postizanje ciljeva stranke.“
