DUBAI, Ujedinjeni Arapski Emirati — Iranski državni mediji izvestili su kasno u petak da je do 19 ljudi, uključujući komandanta paravojne Revolucionarne garde, ubijeno u napadu naoružanih separatista na policijsku bazu u gradu Zahedan na istoku zemlje. .
Nije odmah jasno da li je napad, koji se dogodio ranije tokom dana dok se masa okupila u obližnjoj džamiji na molitvi petkom, povezan sa antivladinim protestima širom zemlje koji su zahvatili Iran. Izveštaji nisu identifikovali separatističku grupu.
U drugom slučaju, Iran je rekao da je uhapsio devet stranaca povezanih sa protestima, za koje vlasti okrivljuju neprijateljske strane entitete, bez pružanja dokaza.
Državna televizija je saopštila da su se naoružani separatisti sakrili među vernicima i napali policijsku bazu u blizini džamije u Zahedanu. Državna novinska agencija IRNA citirala je svjedoke koji su rekli da je 19 ljudi ubijeno, a 15 ranjeno, ali nije bilo zvanične potvrde.
Poluzvanična novinska agencija Tasnim izvestila je da je šef obaveštajnog odeljenja Garde Sejed Ali Musavi upucan tokom napada i da je kasnije umro.
Provincija Sistan i Belučestan graniči se sa Avganistanom i Pakistanom, a ranije su bili napadi na bezbednosne snage od strane etničkih separatista Beluči.
Hiljade Iranaca izašlo je na ulice u poslednje dve nedelje u znak protesta zbog smrti Mahse Amini, 22-godišnje žene koju je pritvorila policija za moral u glavnom gradu Teheranu, jer je navodno nosila obaveznu islamsku maramu. previše labavo.
Demonstranti su iskalili bes zbog tretmana žena i šire represije u Islamskoj Republici. Demonstracije širom zemlje su brzo prerasle u pozive na zbacivanje klerikalnog establišmenta koji je vladao Iranom od njegove Islamske revolucije 1979. godine.
Protesti su privukli pristalice iz različitih etničkih grupa, uključujući kurdske opozicione pokrete na severozapadu koji deluju duž granice sa susednim Irakom. Amini je bio iranski Kurd, a protesti su prvo izbili u kurdskim oblastima.
Iransko ministarstvo obaveštajnih službi saopštilo je da je među devet uhapšenih stranaca državljani Nemačke, Poljske, Italije, Francuske, Holandije i Švedske, prenela je državna novinska agencija IRNA. Nije odmah bilo jasno da li su to Iranci sa dvojnim državljanstvom.
Ministarstvo nije pružilo dokaze ni za jednu svoju tvrdnju.
Iran je tokom godina pritvorio izvestan broj Iranaca sa dvojnim državljanstvom, optužujući ih za špijuniranje ili na drugi način podrivanje nacionalne bezbednosti. Kritičari optužuju Iran da koristi takve pritvorenike kao pare za pregovaranje kako bi obezbedio ustupke međunarodne zajednice.
Poslednjih meseci u Iranu je priveden više Evropljana, uključujući švedskog turistu, poljskog naučnika i druge. Dvojica francuskih državljana uhapšenih u junu optužena su da su se sastajali sa nastavnicima koji protestuju i učestvovali na antivladinom skupu.
Ranije u petak, londonska grupa za ljudska prava Amnesti internešenel saopštila je da je pribavila procurela vladina dokumenta koja pokazuju da je Iran naredio svojim bezbednosnim snagama da se „oštro suprotstave“ demonstrantima dok su demonstracije jačale ranije ovog meseca.
Grupa za ljudska prava sa sedištem u Londonu saopštila je da su snage bezbednosti ubile najmanje 52 osobe od početka protesta zbog smrti Aminija pre skoro dve nedelje, uključujući ispaljivanje bojeve municije u gomilu i prebijanje demonstranata pendrecima.
U njemu se navodi da su snage bezbednosti takođe tukle i pipale demonstrante koje skidaju marame u znak protesta zbog tretmana žena od strane iranske teokratije.
Amnesti je saopštio da je došao do procurele kopije zvaničnog dokumenta u kojem se kaže da je Glavni štab oružanih snaga naredio komandantima 21. septembra da se „oštro sukobe sa izazivačima nevolja i antirevolucionarima“. Grupa za ljudska prava kaže da je upotreba smrtonosne sile eskalirala kasnije te večeri, pri čemu su samo te noći ubijene najmanje 34 osobe.
Navodi se da drugi dokument koji je procurio pokazuje da je, dva dana kasnije, komandant u provinciji Mazandran naredio snagama bezbednosti da se „nemilosrdno suoče, idući do smrti, bilo kakvih nemira pobunjenika i antirevolucionara“, misleći na one koji se protive iranskoj islamskoj 1979. Revolucija, koja je dovela sveštenstvo na vlast.
Amnesti nije saopštio kako je došao do dokumenata. Od iranskih vlasti nije bilo komentara.
Iranska državna TV izvestila je da je najmanje 41 demonstrant i policija ubijen od početka demonstracija 17. septembra. Prema zvaničnim izjavama vlasti Associated Press, poginulo je najmanje 14, a više od 1.500 demonstranata je uhapšeno.
Komitet za zaštitu novinara sa sedištem u Njujorku saopštio je da je najmanje 28 novinara uhapšeno.
Iranske vlasti su ozbiljno ograničile pristup internetu i blokirale pristup Instagramu i VhatsApp-u, popularnim aplikacijama društvenih medija koje demonstranti takođe koriste za organizovanje i razmenu informacija.
Zbog toga je teško proceniti razmere protesta, posebno izvan glavnog grada Teherana. Iranski mediji su samo sporadično izveštavali o demonstracijama.
Iranci već dugo koriste virtuelne privatne mreže i proksije da zaobiđu vladina ograničenja interneta.
Šervin Hadžipur, pevač amater iz Irana, nedavno je objavio pesmu na Instagramu zasnovanu na tvitovima o Amini koja je za manje od 48 sati dobila više od 40 miliona pregleda pre nego što je uklonjena. Iranska organizacija za ljudska prava, grupa sa sedištem u Norveškoj, saopštila je da je Hadžipur navodno uhapšen. Zvanične potvrde nije bilo.
