Svet mora da prizna da Severna Koreja poseduje nuklearno oružje i da nastavi dijalog uprkos kršenju sankcija Ujedinjenih nacija i međunarodnog prava, rekao je u četvrtak šef nuklearnog sektora Ujedinjenih nacija.
U intervjuu za The Associated Press. Rafael Grosi, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju, zapitao se da li je zalupanjem vratima vladi Kim Džong Una bilo šta rešeno — „ili mi, naprotiv, pogoršavamo uslove za situaciju koja bi mogla izmaći kontroli?“
On je rekao da nuklearni program Severne Koreje treba osuditi zbog kršenja sankcija Saveta bezbednosti i međunarodnog prava. Ali nije bilo međunarodnog angažmana od 2006. godine kada je zemlja postala „de fakto država koja poseduje nuklearno oružje“ i od tada se njen nuklearni program značajno proširio.
Grosi je rekao da je veoma važno stalno ponavljati da Severna Koreja mora da prekine svoje nuklearne aktivnosti, ali „istovremeno, moramo da počnemo da ozbiljno razmišljamo o tome da prestanemo da razgovaramo jedni mimo drugih“.
„Moramo biti proaktivni i moramo otvoriti vrata za dijalog“, rekao je on. „Moj kredo .. mnogo, mnogo godina je uvek bio angažovanje, pričanje, isprobavanje stvari.”
Ono što se dešava u Severnoj Koreji je izuzetno zabrinjavajuće, rekao je Grosi. Ali u isto vreme, to bi trebalo da bude poziv na diplomatsku akciju. On je rekao da će angažman sa Severnom Korejom zahtevati „veoma pažljive, diplomatske pripremne poteze“ da bi se povratilo poverenje.
„Nadam se da će to biti moguće.“ rekao je Grosi. On je rekao da je jedno moguće pitanje za angažovanje sa Pjongjangom nuklearna bezbednost.
Sjeverna Koreja je prije otprilike dvije sedmice ponudila vrlo rijedak uvid u tajno postrojenje za proizvodnju uranijuma za oružje. Grosi je rekao da je potvrđeno da je analiza IAEA o nuklearnom programu Pjongjanga „veoma, veoma čvrsta“.
„Kao što ove slike pokazuju, a osim toga, imaju ogroman nuklearni program, koji je možda jedini u svetu u kome nema vidljivosti u pogledu poštovanja osnovnih međunarodnih standarda nuklearne bezbednosti“, rekao je on, ukazujući na tone materijala kojim se rukuje u njenim nuklearnim postrojenjima.
Tokom posete severnokorejskog lidera tajnom postrojenju, zvanična novinska agencija zemlje, KCNA, rekla je da je Kim pozvao na jače napore da se „eksponencijalno“ proizvede više nuklearnog oružja.
Grosi je upitao šta Kim misli pod „eksponencijalno“, rekavši da se spekuliše o tome da li Severna Koreja ima 30 ili 50 nuklearnih bojevih glava. Ali šire gledano, naglasio je da smo „na međunarodnoj raskrsnici“ gde i druge zemlje povećavaju svoje arsenale nuklearnog oružja, iako možda ne eksponencijalno,
„Ovo je simptom naše osnovne, veoma duboke slabosti koju ćemo morati da rešimo na ovaj ili onaj način“, rekao je on.
Tokom svoje više od decenije na vlasti, kineski predsednik Si Đinping je investirao u visokotehnološke vojne tehnologije i rastući arsenal nuklearnog oružja. Sjedinjene Države modernizuju svoj program nuklearnog naoružanja.
A ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je Zapad u sredu da će se svaki konvencionalni napad na Rusiju uz podršku nuklearne sile smatrati zajedničkim napadom na njegovu zemlju. Saopštenje je jasno imalo za cilj da obeshrabri Zapad da dozvoli Ukrajini da upotrebi svoje oružje većeg dometa za napad na Rusiju.
Grosi je Putinovu pretnju, navedenu u reviziji nuklearne doktrine Moskve, nazvao „ozbiljnom” i „zabrinjavajućom” i rekao da bi to moglo predstavljati snižavanje praga za moguću upotrebu ruskog nuklearnog arsenala ili „proširivanje” njegovih reči.
On je rekao da su i druge zemlje koristile hipotetičke scenarije koji bi pokrenuli upotrebu nuklearnog oružja.
„Nismo iznenađeni, i ovo je deo proračuna zemalja“, rekao je Grosi.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u sredu na Generalnoj skupštini UN da je primio obaveštajni izveštaj koji ukazuje na to da Rusija planira da napadne njene nuklearne elektrane, što bi moglo dovesti do „nuklearne katastrofe“. Grosi, upitan o izveštaju, rekao je da IAEA ozbiljno shvata izjavu Zelenskog, ali „nemamo tu informaciju“.
Nuklearna agencija i dalje ima osoblje u svakoj nuklearnoj elektrani u Ukrajini, rekao je on, a ovo leto je bilo „posebno teško“, sa vojnim gađanjem nuklearne elektrane – u Zaporožju, gde je zapaljen jedan od njenih rashladnih tornjeva. Nakon iznenadnog prekograničnog upada Ukrajine u Rusiju, šef IAEA je posetio nuklearnu elektranu Kursk, treću po veličini u zemlji, gde je Kremlj rekao da su pronađeni ostaci drona.
Tokom više od dve i po godine rata nakon ruske invazije na njenog manjeg suseda u februaru 2022, Grosi je rekao da je održavao kontakte sa obe strane. Ako pozove Putina ili Zelenskog, rekao je, „verovatno će se javiti“, jer shvataju da nuklearna bezbednost ima regionalne, pa čak i globalne implikacije.
