Šef Ujedinjenih nacija upozorio je u četvrtak da „opasnosti od naoružavanja digitalnih tehnologija rastu iz godine u godinu“ i da je u porastu zlonamerna aktivnost u sajber prostoru od strane vlada, nevladinih aktera i kriminalaca.
U isto vreme, generalni sekretar Antonio Gutereš je rekao da „zloupotreba digitalne tehnologije postaje sve sofisticiranija i prikrivenija, malver, brisači i trojanci se šire“, a sajber operacije koje omogućava veštačka inteligencija umnožavaju pretnju.
Pored toga, upozorio je Savet bezbednosti UN da bi „kvantno računarstvo moglo da razbije čitave sisteme svojom sposobnošću da probije šifrovanje“.
Sa pozitivne strane, Gutereš je rekao da digitalni napredak „revolucioniše ekonomije i društva“, ne samo da okuplja ljude, već pruža vesti, informacije i obrazovanje i omogućava građanima pristup vladinim uslugama i institucijama.
Ali trenutna povezanost koja donosi ogromne koristi takođe ostavlja ljude, institucije i vlade ranjivim, rekao je on.
Gutereš je rekao da su incidenti sajber bezbednosti postali „uznemirujuće uobičajeni” od prekida zdravstvenih, bankarskih i telekomunikacionih usluga do „nemilosrdnih nezakonitih aktivnosti”, uključujući kriminalne organizacije i takozvane „sajber plaćenike”.
Generalni sekretar je takođe ukazao na „legiju trgovaca mržnje koji zasipaju informacioni superautoput strahom i podelama“ i sve veću upotrebu sajber prostora kao oružja u sukobima. „A rastuća integracija digitalnih alata sa sistemima oružja, uključujući autonomne sisteme, predstavlja nove ranjivosti“, rekao je on.
Gutereš je rekao da se softverske ranjivosti iskorišćavaju i da se načini da se to postigne čak prodaju na internetu.
„Ransomvare je jedan teški primer – ogromna pretnja javnim i privatnim institucijama i kritičnoj infrastrukturi od koje ljudi zavise“, rekao je on. „Prema nekim procenama, ukupne isplate ransomvera dostigle su 1,1 milijardu dolara u 2023.
Međutim, šef UN-a je rekao da pored ovih troškova takvi upadi utiču na mir, bezbednost i stabilnost unutar i među zemljama.
„Zlonamerna aktivnost koja podriva javne institucije, izborne procese i onlajn integritet narušava poverenje, podstiče tenzije, pa čak i seje seme nasilja i sukoba“, rekao je on.
Gutereš poziva na globalne napore kako bi se osiguralo da sajber prostor i AI budu regulisani kako bi se osiguralo da su orijentisani na promovisanje odgovornog ponašanja ovih tehnologija.
On je pozvao lidere 193 zemlje članice UN-a na Samit budućnosti tokom njihovog godišnjeg okupljanja u Generalnoj skupštini krajem septembra, i rekao vijeću da to „predstavlja ključnu šansu za podršku održavanju međunarodnog mira i sigurnosti u sajber prostoru .”
On je takođe pozdravio razmatranje Generalne skupštine o „primenjivosti međunarodnog prava na državne aktivnosti u ovoj oblasti“ i njene napore da se postigne konsenzus o novom sporazumu o sajber kriminalu u narednim mesecima „koji bi trebalo da produbi saradnju uz zaštitu ljudskih prava na internetu“.
Južna Koreja je odabrala temu sajber bezbednosti kao potpisni događaj tokom svog predsedavanja Savetom bezbednosti ovog meseca. Njen ministar inostranih poslova Čo Tae-jul pročitao je izjavu u ime 63 zemlje pre sastanka u kojoj se prepoznaje izazov zlonamerne upotrebe sajber prostora i pozdravlja usredsređenost Saveta na to pitanje tek drugi put.
Rečeno je da je više sastanaka saveta i brifinga od suštinskog značaja kako bi najmoćnije telo UN moglo da „ostane agilno i relevantno u svetlu tehnologije koja se brzo razvija“, a posebno njenog uticaja na međunarodni mir i bezbednost.
Ambasadorka SAD Linda Tomas-Grinfild naglasila je posvećenost Sjedinjenih Država „da rade sa svim odgovornim akterima na zaštiti prednosti sajber prostora, izgradnji digitalne solidarnosti i iskorišćenju tehnologije“ kako bi se ispunili razvojni ciljevi Ujedinjenih nacija za 2030.
Ali ona je rekla da previše vlada i nevladinih aktera iskorišćava digitalnu povezanost za iznuđivanje žrtava i krađu novca i ideja od vlada i privatnih kompanija i organizacija.
Tomas-Grinfild je rekla da Savet mora da radi zajedno i da ojača zahteve odgovornog ponašanja i da države smatra odgovornim za kršenja.
