Šef Ujedinjenih nacija upozorio je u ponedeljak da se svet suočava sa konvergencijom izazova „nekakvih u našim životima” i izrazio strah od šireg rata kako se približava prva godišnjica ruske invazije na Ukrajinu, prenosi AP.
Generalni sekretar Antonio Gutereš rekao je da su stručnjaci koji su ispitivali stanje u svetu 2023. postavili sat Sudnjeg dana na 90 sekundi do ponoći – što je najbliže ikada „totalnoj globalnoj katastrofi“.
On je ukazao na rat u Ukrajini, „neizlaznu klimatsku katastrofu, rastuće nuklearne pretnje“, sve veći jaz između svetskih onih koji imaju i onih koji nemaju, i „epske geopolitičke podele“ koje podrivaju „globalnu solidarnost i poverenje“.
U širokom obraćanju Gutereš je pozvao 193 zemlje članice Generalne skupštine da promene svoj način razmišljanja o donošenju odluka sa kratkoročnog razmišljanja, koje je nazvao „neodgovornim“ i „nemoralnim“, na gledanje „šta će se dogoditi svima nama sutra — i deluj.”
On je rekao da ovogodišnja 75. godišnjica Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima treba da posluži kao podsetnik da su temelj neotuđivih prava svih ljudi „sloboda, pravda i mir“.
Gutereš je rekao da transformacija koja je potrebna danas mora da počne mirom, počevši od Ukrajine — gde se nažalost, rekao je, izgledi za mir „smanjuju“, a „šanse za dalju eskalaciju i krvoproliće rastu“.
„Bojim se da svet ne ulazi u širi rat. To čini širom otvorenih očiju“, rekao je on.
Svet mora više da radi na miru, rekao je Gutereš, ne samo u Ukrajini, već iu decenijama starom izraelsko-palestinskom sukobu „gde je rešenje o dve države svakim danom sve udaljenije“, u Avganistanu gde su prava žena i devojčica „gaze se i nastavljaju smrtonosni teroristički napadi“ i u afričkom regionu Sahel gde se bezbednost pogoršava „alarmantom brzinom“.
Takođe je pozvao na pojačane mirovne napore u Mjanmaru pod vojnom upravom koji se suočava sa novim nasiljem i represijom, na Haitiju gde bande drže zemlju kao taoce, „i drugde širom sveta za dve milijarde ljudi koji žive u zemljama pogođenim sukobima i humanitarne krize“.
Generalni sekretar je rekao da je vreme da se sve zemlje ponovo obavežu na Povelju UN, koja poziva na mirno rešavanje sporova i na novi fokus na sprečavanje sukoba i pomirenje.
Predložena nova Agenda UN za mir, rekao je on, poziva na „novu generaciju misija za sprovođenje mira i protivterorističkih operacija, predvođenih regionalnim snagama“, sa mandatom Saveta bezbednosti UN koji se može sprovesti vojno i garantovano finansiranje. „Afrička unija je očigledan partner u tom pogledu“, dodao je on.
Gutereš je takođe rekao da je vreme da se zemlje sa nuklearnim oružjem odreknu prve upotrebe svog nuklearnog oružja, uključujući taktičko nuklearno oružje, što je moguća upotreba koju je Rusija pokrenula u Ukrajini.
„Takozvana `taktička` upotreba nuklearnog oružja je apsurdna“, rekao je on. „Mi smo u najvećem riziku u decenijama nuklearnog rata koji bi mogao da počne slučajno ili namerno. Moramo da okončamo pretnju koju predstavlja 13.000 komada nuklearnog oružja koje se drži u arsenalima širom sveta.
Što se tiče globalnog finansijskog sistema, Gutereš je pozvao na „radikalnu transformaciju“ kako bi se potrebe zemalja u razvoju stavile u centar svake odluke.
On je ukazao na rastuće siromaštvo i glad širom sveta, zemlje u razvoju koje su primorane da plaćaju pet puta više za pozajmljivanje novca od naprednih ekonomija, ranjive zemlje sa srednjim dohotkom kojima je uskraćeno povlašćeno finansiranje i otpuštanje duga, a najbogatijih 1% ljudi na svetu zarobljavaju „skoro polovinu svog novog bogatstva u protekloj deceniji.”
Multilateralne razvojne banke moraju da promene svoj poslovni model, rekao je Gutereš.
Gutereš je rekao diplomatama da 2023. takođe mora biti „godina klimatskih akcija koje menjaju igru“, a ne izgovora ili bebi koraka – i da ne sme biti „više beskrajne pohlepe industrije fosilnih goriva i njenih faktora“.
Svet se mora fokusirati na smanjenje emisije gasova staklene bašte zbog globalnog zagrevanja za polovinu ove decenije, što znači daleko ambicioznije akcije za smanjenje zagađenja ugljenikom ubrzavanjem tranzicije sa fosilnih goriva na obnovljivu energiju, posebno u 20 najbogatijih svetskih ekonomija, rekao je on.
To takođe znači smanjenje emisija iz industrijskih sektora sa najvećim emisijama — čelika, cementa, brodarstva i avijacije, rekao je on.
Gutereš je imao posebnu poruku za proizvođače fosilnih goriva za koje je rekao da se bore da prošire proizvodnju „i ostvaruju čudovišne profite“.
„Ako ne možete da postavite kredibilan kurs za net-nula, sa ciljevima za 2025. i 2040. koji pokrivaju sve vaše operacije, ne bi trebalo da budete u poslu“, rekao je on.
Generalni sekretar je pozvao svakog lidera u vladi, biznisu ili civilnom društvu na Samit o klimatskim ambicijama koji saziva u septembru – uz uslov.
„Pokažite nam ubrzanu akciju u ovoj deceniji i obnovljene ambiciozne planove za nulu neto – ili vas molim da se ne pojavljujete“, rekao je Gutereš.
