UJEDINjENE NACIJE – Šef UN-a upozorio je u novom izveštaju da se ionako strašna humanitarna situacija u Siriji pogoršava i ako se sledećeg meseca ne obnove isporuke pomoći iz Turske severozapadu koji drže pobunjenici, milioni Sirijaca možda neće preživeti zimu, piše Asošijeted pres.
Generalni sekretar Antonio Gutereš rekao je u izveštaju Savetu bezbednosti UN koji je u ponedeljak dobio Asošiejted pres da prekogranična pomoć severozapadu ostaje „neophodan deo“ humanitarnih operacija kako bi se stiglo do svih ljudi kojima je potrebna.
Isporuke preko linija sukoba unutar zemlje, za koje se zalagao bliski saveznik Sirije Rusija, povećane su, ali Gutereš je rekao da one ne mogu zameniti „veličinu ili obim masovne prekogranične operacije Ujedinjenih nacija“.
Rusija se takođe zalagala za projekte ranog oporavka u Siriji, a Gutereš je rekao da su se od januara dogodila najmanje 374 projekta širom zemlje, od čega je direktno koristilo više od 665.000 ljudi, ali je rekao da je potrebno „dalje širenje“.
Savet je zatražio izveštaj od generalnog sekretara o humanitarnim potrebama Sirije u julskoj rezoluciji kojom je produžena isporuka hrane, lekova i druge očajnički potrebne pomoći preko prelaza Bab al-Hava iz Turske u severozapadni Idlib za šest meseci do januara 10.
Rusija je nastojala da smanji prekograničnu pomoć, sa ciljem da je eliminiše.
Kina i Rusija su u julu 2020. stavile veto na rezoluciju UN kojom bi se zadržala dva granična prelaza iz Turske za humanitarnu pomoć severozapadnom Idlibu. Nekoliko dana kasnije, isporuka pomoći je smanjena samo na prelaz Bab al-Hava godinu dana kako su tražili.
U julu 2021. Rusija je vršila pritisak na dalje smanjenje, konačno pristajući na šestomesečno produženje sa još šest meseci u zavisnosti od izveštaja generalnog sekretara o napretku u isporukama preko linija. Ali u julu ove godine, Rusija je insistirala na odobrenju UN-a samo šest meseci.
Snažno apelujući da Bab al-Hava ostane otvoren za pomoć UN-a, Gutereš je upozorio da bi „zaustavljanje prekograničnih isporuka usred zimskih meseci dovelo do rizika da milioni Sirijaca ostanu bez pomoći koja je potrebna da izdrže teške vremenske uslove“.
On je rekao da prekogranična pomoć „ostaje spas za milione ljudi“ i da je obnavljanje rezolucije Saveta bezbednosti kojom se odobrava nastavak isporuka ne samo „kritičan“, već i „moralni i humanitarni imperativ“.
Prema njegovom izveštaju, 7,5 miliona ljudi živi u oblastima koje nisu pod kontrolom sirijske vlade, uglavnom širom severa sa malim brojem u Rukbanu na jugoistoku, a 6,8 miliona njih treba humanitarnu pomoć zbog neprijateljstava i rasprostranjenog raseljenja.
U širem smislu, Gutereš je rekao, „posle 11 godina sukoba, zemlja i dalje ima najveći broj interno raseljenih lica na svetu, izaziva jednu od najvećih svetskih izbegličkih kriza, a humanitarna situacija nastavlja da se pogoršava“. Ionako strašnu situaciju pogoršavaju kolera koja se širi širom zemlje, pandemija COVID-19, pogoršanje ekonomije i klime i drugi šokovi izazvani ljudima, rekao je on.
„Kao rezultat ovih izazova, 2023. godine, procenjuje se da će 15,3 miliona ljudi, od ukupno 22,1 miliona stanovnika, trebati humanitarnu pomoć, u poređenju sa 14,6 miliona ljudi 2022. godine“, rekao je generalni sekretar. „Ovo je najviši nivo ljudi kojima je potrebna pomoć od početka sukoba“ 2011.
Podaci o humanitarnim potrebama koje su UN i njeni partneri prikupili iz preko 34.000 domaćinstava u julu i avgustu otkrili su da 85 odsto domaćinstava nije u potpunosti ili nedovoljno u stanju da zadovolji svoje osnovne potrebe, što je povećanje sa 75 odsto u 2021, navodi se u izveštaju.
U izveštaju se takođe navodi povećanje od 48% teške akutne neuhranjenosti među decom uzrasta od 6 meseci do 5 godina u 2022. u poređenju sa 2021. Najmanje 25% dece mlađe od pet godina u nekim okruzima zaostaje u razvoju i postoji rizik od nepovratnog oštećenja svojih fizički i kognitivni razvoj, kao i „ponovljene infekcije, zaostajanje u razvoju, invaliditet i smrt“, navodi se.
Generalni sekretar Gutereš je rekao da se očekuje da će zimsko vreme pogoršati situaciju za milione Sirijaca, a među najugroženijim su oni na severozapadu koji se oslanjaju na prekograničnu isporuku pomoći i suočavaju se sa opadajućim humanitarnim uslovima zbog tekućih neprijateljstava i „produbljenog ekonomskog kriza.”
„Danas, na severozapadu, procenjuje se da 4,1 milion ljudi, od kojih su 80 odsto žene i deca, od 4,6 miliona stanovnika, treba humanitarnu pomoć da bi zadovoljili svoje najosnovnije potrebe“, rekao je on.
