Tehnološki progres i rastuće geopolitičke napetosti predstavljaju ozbiljnu pretnju globalnom stanovništvu, s najvećim rizikom od nuklearnog sukoba od vremena raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, upozorio je generalni sekretar UN, Antonio Gutereš. U govoru predstavljenom na godišnjem sastanku Udruženja za kontrolu naoružanja u Vašingtonu, Gutereš je istakao da je čovečanstvo suočeno sa kritičnom situacijom. Rizik od korišćenja nuklearnog oružja dostigao je nivo koji nije viđen od vremena Hladnog rata.
Prema rečima Gutereša, države su uključene u intenzivnu trku u naoružanju, koristeći napredne tehnologije poput veštačke inteligencije (AI) kako bi povećale svoju vojnu moć i spremnost za potencijalne sukobe. Ovaj tehnološki napredak povećava opasnost od upotrebe nuklearnog oružja, dok istovremeno poslednji preostali sporazum o kontroli naoružanja između SAD i Rusije ističe 2026. godine.
U kontekstu američke podrške Ukrajini u sukobu sa Rusijom, Gutereš je izrazio zabrinutost zbog mogućnosti širenja sukoba na nuklearni nivo. SAD i druge članice NATO-a optužile su Rusiju za zveckanje nuklearnim oružjem, dok su ruski lideri upozorili da bi veće učešće Zapada u ukrajinskom sukobu moglo dovesti do eskalacije situacije.
Ruski predsednik Vladimir Putin je na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu naglasio da Rusija ne upotrebljava nuklearno oružje kao sredstvo za pretnju. On je istakao da će Rusija razmotriti upotrebu nuklearnog oružja samo ako su ugroženi njen suverenitet ili teritorijalni integritet, dodajući da trenutno ne vidi takvu potrebu.
Istovremeno, Gutereš je naglasio da se ponovo pojavila pretnja nuklearnom ucenom, s naglaskom na potrebu da nuklearno naoružane države preuzmu odgovornost u stvaranju novih obaveza u vezi sa neširenjem nuklearnog oružja. On je pozvao na obnovu moratorijuma na nuklearna testiranja, obećanje da se neće prvi koristiti nuklearno oružje i postavljanje osnova za novi sporazum START pre isteka postojećeg. Generalni sekretar je istakao važnost da ključne sile dogovore da sve odluke o lansiranju nuklearnog oružja donose ljudi, a ne mašine ili algoritmi, kako bi se adekvatno suočile sa pretnjom veštačke inteligencije.
U 2022. godini, američki predsednik Džo Bajden odobrio je novu nacionalnu odbrambenu strategiju koja ostavlja mogućnost prvog nuklearnog udara Vašingtona. Ovo odstupanje od prethodnih obećanja izazvalo je kontroverze, s obzirom na predizborne stavove iz 2020. godine. Kina je pozvala na sporazum o „zabrani prve upotrebe“ nuklearnog oružja, dok su američki zvaničnici izrazili sumnje u iskrenost Pekinga zbog navodnog povećanja kineskog programa nuklearnog naoružanja. S druge strane, Moskva je suspendovala svoje učešće u novom START sporazumu, tvrdeći da je naoružavanje Ukrajine od strane SAD dovelo do „strateškog poraza“ Rusije.
