Šef Ujedinjenih nacija pozvao je na hitno raspoređivanje međunarodnih oružanih snaga na Haitiju kako bi zaustavili eskalaciju nasilja bandi i najgoru krizu ljudskih prava u zemlji poslednjih decenija, upozoravajući u novom izveštaju da je nesigurnost u prestonici „dostigla nivoe uporedivi sa zemljama u oružanom sukobu“, preneo je AP.
Generalni sekretar Antonio Gutereš uputio je hitan apel specijalizovanim oružanim snagama da zaustave krizu u najsiromašnijoj zemlji Latinske Amerike prošlog oktobra na zahtev premijera Ariela Henrija i Saveta ministara zemlje.
Ali na sednici Saveta bezbednosti UN u januaru ni Sjedinjene Države, koje su kritikovane zbog prethodnih intervencija na Haitiju, ni Kanada nisu pokazale interesovanje da predvode takve snage, a nema znakova da se opozicija promenila. Umesto toga, međunarodna zajednica je odlučila da uvede sankcije i pošalje vojnu opremu i druge resurse.
Gutereš je ponovio u izveštaju Savetu bezbednosti koji je prosleđen u ponedeljak da raspoređivanje međunarodnih snaga ostaje „ključno“ kako bi se pomoglo vlastima na Haitiju da suzbiju nasilje i zloupotrebe prava, obnove vladavinu zakona i stvore uslove za održavanje nacionalnih izbora. Savet bi trebalo da raspravlja o izveštaju u sredu.
Opsednute Nacionalne policijske snage Haitija suočavaju se sa sve češćim napadima koji rezultiraju sve većom stopom službenika koji napuštaju svoja mesta, odsustvuju, odlaze u penziju i nedavno se prijavljuju na programe humanitarnog uslovnog otpusta u Sjedinjenim Državama, rekao je generalni sekretar. Programi su otvoreni za Haićane koji traže sigurno utočište zbog uslova u zemlji.
Od početka 2023. bande su ubile 22 policajca“, rekao je Gutereš. „Očekuje se da će se ovi trendovi ubrzati osim ako se ne udvostruče napori da se hitno opremi i obuči policija, regrutuju novi policajci i poboljšaju uslovi rada kako bi se zadržalo postojeće osoblje.
Od 31. marta, rekao je on, nacionalna policija je imala 14.772 službenika, ali prema podacima policijske uprave samo je oko 13.200 ljudi dostupno za aktivne dužnosti zbog dezertiranja, suspenzija zbog istraga i drugih odsustava.
Od ubistva predsednika Jovenela Moisea u julu 2021. godine, bande na Haitiju postale su moćnije i nasilnije. U decembru su UN procenile da bande kontrolišu 60 odsto glavnog grada Haitija, ali većina ljudi na ulicama Port-o-Prensa kaže da je taj broj bliži 100%.
„Grube procene nacionalne policije pokazuju da trenutno postoji sedam velikih koalicija bandi i oko 200 povezanih grupa“, rekao je Gutereš. „Bande su napravile zasedu i napale infrastrukturu nacionalne policije, nanevši ozbiljnu štetu nekoliko policijskih objekata i spalivši druge do temelja.
Rat bandi otežava politička kriza u zemlji: Haitiju su oduzete sve demokratski izabrane institucije kada su mandati preostalih 10 senatora istekli početkom januara.
Generalni sekretar Gutereš je u izveštaju rekao da se Haiti suočava sa eskalacijom otmica i nasilnih zločina koje su počinile bande koje se takmiče da prošire teritorijalnu kontrolu u glavnom gradu Port-o-Prensu. On je rekao da se nasilje proširilo na ranije nezahvaćena naselja i nekoliko opština u regionu Artibonite, koji je severno od zapadnog regiona gde se nalazi Port-o-Prens.
On je rekao da su tokom prvog kvartala 2023. prijavljena ubistva porasla za 21 odsto na 815 slučajeva sa 673 u poslednjem kvartalu 2022, dok su kidnapovanja porasla za 63 odsto na 637 u istom periodu sa 391 u poslednja tri meseca 2022.
„Situacija sa ljudskim pravima onih koji žive u područjima pod kontrolom bandi i dalje je užasno loša“, rekao je on, ukazujući na ubistva, napade, seksualno nasilje i snajpere na krovovima koji često pucaju na ljude u njihovim kućama i na ulicama. U potrazi za većom teritorijom, rekao je on, bande su takođe nastavile da koriste silovanje i druge oblike seksualnog nasilja „da bi usadile strah i uspostavile kontrolu nad zajednicama“ pri čemu su žene i devojke neproporcionalno pogođene.
Nazvavši socio-ekonomske izglede za Haiti „strašnim“, Gutereš je citirao prognozu Svetske banke da se očekuje da će se ekonomija smanjiti petu godinu za 1,1 odsto u periodu 2022-2023. On je takođe upozorio da je nesigurnost hrane „na vrhuncu svih vremena“ sa 4,9 miliona Haićana u ozbiljnom i kritičnom stanju neuhranjenosti, „što je četiri puta više nego 2017.
Na političkom frontu, generalni sekretar je rekao da akcija za rešavanje nasilja bandi mora biti praćena konkretnim koracima za rešavanje političke krize.
On je izrazio nadu da će tročlani Visoki prelazni savet koji je uspostavljen u februaru „pomoći da se postigne konsenzus potreban za pronalaženje izlaza iz političke krize“, iako se u njegovom izveštaju poziva na proširenje napora za postizanje dogovora o mapi puta do izbora.
