MONTREAL – Dok se zemlje pripremaju za pregovore o novom globalnom sporazumu za zaštitu životne sredine Zemlje, šef Ujedinjenih nacija je upozorio da nema vremena za gubljenje, prenosi Rojters.
„Čovečanstvo je postalo oružje masovnog izumiranja“, rekao je generalni sekretar UN Antonio Guteres delegatima na samitu o biodiverzitetu COP15 na ceremoniji otvaranja u utorak u Montrealu.
„Ova konferencija je naša šansa da zaustavimo ovu orgiju uništenja“, rekao je on.
Više od milion vrsta, posebno insekata, sada je ugroženo izumiranjem, nestajanjem brzinom koja nije viđena u 10 miliona godina. Čak 40% Zemljinih površina smatra se degradiranim, prema proceni UN Global Land Outlook iz 2022.
Pregovarači se nadaju da će dvonedeljni samit Ujedinjenih nacija doneti dogovor koji će obezbediti više „prirode“ — životinja, biljaka i zdravih ekosistema — 2030. nego što postoji sada. Ali kako će se taj napredak težiti i meriti, moraće da se dogovori svih 196 vlada u skladu sa Konvencijom UN o biološkoj raznolikosti (CBD).
Uoči ozbiljnog početka razgovora u sredu, posmatrači su upozorili da proces već liči na borbu. Tri dana pregovora pre samita koji su završeni u ponedeljak nisu doneli čist nacrt sporazuma za pregovore uoči zatvaranja samita 19. decembra.
„Ostvaren je određeni napredak, ali ne toliko koliko je potrebno ili očekivano“, rekla je izvršna sekretarka CBD-a Elizabet Maruma Mrema na konferenciji za novinare u utorak. „Ne osećam da su delegati otišli onoliko daleko koliko smo očekivali.
Više od 10.000 učesnika, uključujući vladine zvaničnike, naučnike i aktiviste, prisustvuje samitu usred poziva ekologa i preduzeća da zaštite prirodne resurse i zaustave gubitak vrsta.
Kanadski premijer Džastin Trudo istakao je potrebu da zemlje zaštite 30% svog zemljišta i voda do 2030. godine – ključni zahtev Ujedinjenih nacija. Takođe je rekao da će Kanada uložiti 350 miliona dolara u međunarodno finansiranje biodiverziteta.
„Postoji mnogo neslaganja između vlada“, rekao je Trudo. „Ali ako se kao svet ne možemo složiti oko nečega tako fundamentalnog kao što je zaštita prirode, onda ništa drugo nije važno.
Pregovori UN o biodiverzitetu, koji se održavaju svake dve godine, nikada nisu privukli istu pažnju kao glavni svetski fokus na životnu sredinu – godišnji razgovori UN o klimatskim promenama. Ali postoji sve veća svest da zaštita prirode i kontrola klimatskih promena idu ruku pod ruku.
Zdravi ekosistemi kao što su šume i korita morske trave su ključni za kontrolu globalnog zagrevanja. U isto vreme, rastuće globalne temperature sve više ugrožavaju mnoge ekosisteme, kao i vrste koje nisu u stanju da se brzo prilagode ili da se presele u hladnije podneblje.
Sve u svemu, UN se nada da će ubediti sve zemlje da se obavežu da će najmanje 30% svojih kopnenih i morskih površina staviti pod zaštitu do 2030. godine – cilj koji se često naziva cilj „30 prema 30“. Trenutno, samo oko 17% svetske kopnene površine potpada pod neku vrstu zaštite, dok je manje od 8% globalnog okeana zaštićeno.
Takođe se razmatraju još 22 potencijalna cilja, od suzbijanja upotrebe pesticida do ukidanja subvencija od oko 500 milijardi dolara za aktivnosti koje nanose štetu prirodi.
Ali nacrt sporazuma je i dalje prožet frazama u zagradama – što ukazuje na nedostatak dogovora, rekli su pregovarači. Dok su prethodne iteracije sporazuma imale oko 900 zagrada, taj broj je narastao na oko 1.400 tokom rasprave u danima uoči COP15.
Neke od najtežih oblasti uključuju da li treba uključiti napore za suzbijanje emisija koje zagrevaju klimu, da li da se nametnu rok za postepeno ukidanje pesticida i kako da se osigura da će siromašne zemlje imati potrebna sredstva za obnovu degradiranih područja.
Čak i cilj 30 sa 30 postaje nezgodan u detaljima, s obzirom na to da neke nacije drže ogromna kopna ili okeanske oblasti pune divljih životinja, dok druge nemaju. Neke starosedelačke grupe takođe su se suprotstavile tom cilju, za koji smatraju da potencijalno ugrožava njihova prava na zemljište.
Domorodački demonstranti i saveznici poremetili su Trudoov govor u utorak, udarajući u bubnjeve i razvijajući transparent na kojem je pisalo „Genocid domorodačkog stanovništva = ekocid. Da bismo sačuvali biodiverzitet, prestanite da napadate naše zemlje“.
Trudeau je jedan od jedinih svetskih lidera za koje se očekuje da prisustvuju samitu. Pregovarači su rekli da bi odsustvo većine svetskih lidera moglo otežati postizanje ambicioznog sporazuma.
Kina je trebalo da održi samit u gradu Kunmingu, ali je odlagala događaj četiri puta od prvobitnog datuma 2020. godine zbog COVID-a pre nego što je pristala da održi pregovore u Montrealu.
Policija Montreala postavila je ogradu od 3 metra oko mesta održavanja samita u centru, Palais des Congres, i priprema se za hiljade studentskih demonstranata za koje se očekuje da će se okupiti ulicama Montreala i zahtevati snažan dogovor o zaštiti prirode.
