Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš insistirao je u ponedeljak na raspoređivanju međunarodnih specijalizovanih oružanih snaga na Haitiju i pozvao vlade da razmotre zaustavljanje deportacija kako se situacija u zemlji razvija, prenosi Asopijeted pres.
Preporuke su izdate kao deo izveštaja o Integrisanoj kancelariji UN-a na Haitiju, pri čemu je Gutereš napomenuo da su nasilje u vezi sa bandama i kršenja ljudskih prava dostigli kritičan nivo.
„Narod Haitija pati od najgoreg stanja ljudskih prava i humanitarne krize u poslednjih nekoliko decenija“, napisao je on.
Gutereš je napomenuo da, iako je prošlogodišnja opsada glavnog terminala za gorivo završena, specijalne snage su i dalje potrebne kako bi se osiguralo da ključna infrastruktura ostane neometana i da ljudi mogu bezbedno da glasaju na opštim izborima čiji datum nije određen.
Broj prijavljenih ubistava porastao je za 35 odsto prošle godine u poređenju sa prethodnom, sa više od 2.100 ubijenih. Pored toga, otmice su se više nego udvostručile prošle godine, sa više od 1.350 žrtava.
U međuvremenu, Nacionalna policija Haitija nema dovoljno sredstava i nema dovoljno sredstava, sa samo oko 9.700 aktivnih oficira u zemlji od više od 11 miliona ljudi.
„Postoje i tvrdnje da bi značajan broj nacionalne policije… mogao biti povezan sa bandama“, rekao je Gutereš.
Poslednjih meseci, zemlje, uključujući Kanadu i SAD, ponudile su obuku i resurse, uključujući oklopna vozila, ali policija i dalje u velikoj meri nadmašuje bande čija su moć i teritorijalna kontrola proširene otkako je predsednik Džovenel Mois ubijen u svojoj privatnoj rezidenciji u julu 2021.
Haiti se takođe bori sa smrtonosnom epidemijom kolere pogoršanom nasiljem bandi i naglom porastom broja ljudi koji gladuju jer su zemlje, uključujući SAD i Dominikansku Republiku, deportovale desetine hiljada Haićana u protekloj godini.
Izveštaj je objavljen dan pre nego što bi Savet bezbednosti UN trebalo da se sastane i razgovara o Haitiju.
Krajem prošle godine, Vijeće je uvelo sankcije pojedincima i grupama koje su ugrožavale mir na Haitiju, uključujući moćnog vođu bande, ali nije glasalo o raspoređivanju oružanih snaga kako su to zatražili najviši zvaničnici Haitija u oktobru.
Pošto nijedna demokratski izabrana institucija nije ostala na Haitiju nakon što su mandati preostalih 10 senatora istekli 9. januara, premijer Ariel Henri obećao je da radi na tome da se opšti izbori održe što je pre moguće.
Prošle nedelje, Henrijeva administracija objavila je dekret sa imenima tri člana imenovana u Visoki prelazni savet, koji će biti odgovoran za izbor privremenog izbornog veća, što je prvi korak u pripremama za izbore. U dekretu se navodi da će Savet takođe podsticati ekonomske reforme i reforme ljudskih prava, kreirati i sprovoditi plan javne bezbednosti i utvrditi prekretnice i rokove za prelazni period.
„Napred ćemo sa svima onima koji to žele“, rekao je Henri ranije ovog meseca.
