DAVOS, Švajcarska – Šef Svetskog programa za hranu dobitnika Nobelove nagrade za mir kaže da mu je podrška donatora poput Sjedinjenih Država i Nemačke omogućila da odloži — iako ne u potpunosti spreči — glad u Somaliji, ali je naglasio da „mi smo još nije izašao iz ovoga.”
Izvršni direktor VFP-a Dejvid Bizli rekao je da su se zemlje na Rogu Afrike suočile sa „klimatskim uticajem bez presedana“ od višegodišnjih suša, a agencija UN je očekivala da će objaviti glad u Somaliji pre nego što su se donatori „pojačali na veličanstven način“, prenosi AP.
„I uspeli smo da – ne znam da li je prava reč ‘sprečimo’ glad – ali smo to definitivno odložili,” rekao je on za Asošijeted pres na sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, u Švajcarskoj, u utorak . „Do sada smo imali sreće, s obzirom na klimatske šokove u Somaliji. Ali još nismo izašli iz ovoga.“
Ali on je upozorio da „u Somaliji još uvek možemo završiti sa glađu tehnički“ jer „uslovi slični gladi“ već postoje.
„Jednom kada zvanično proglasite glad, pa, prekasno je“, rekao je Bizli.
Glad je ekstremni nedostatak hrane i značajna stopa smrtnosti od direktne gladi ili neuhranjenosti u kombinaciji sa bolestima poput kolere. Zvanična deklaracija o gladi znači da podaci pokazuju da više od petine domaćinstava ima ekstremne nedostatke u hrani, više od 30% dece je akutno neuhranjeno i preko dve osobe od 10.000 umiru svakog dana.
Bizli, koji je najavio planove da se povuče u aprilu, iskoristio je svoje političko iskustvo kao bivši republikanski guverner američke države Južne Karoline kako bi iz Vašingtona dobio veća sredstva za Svetski program za hranu i pod administracijom Bajdena i Trampa.
Sjedinjene Države su prošlog meseca najavile dodatno finansiranje krize u Somaliji od 411 miliona dolara nakon što su u izveštaju UN i drugih stručnjaka rekli da je više od 8 miliona Somalijaca u velikoj meri nesigurno u hrani zbog suše i visokih cena hrane. Hiljade su umrle.
Kada je Bizli preuzeo posao 2017. godine, oko 80 miliona ljudi širom sveta bilo je na ivici gladi i suočavalo se sa hroničnom glađu. Konflikt, klimatske promene i COVID-19 doveli su do toga da se broj danas poveća na 350 miliona zbog ekonomske devastacije i poremećaja u lancu snabdevanja.
„Misliš da ne može biti gore. Tada se gasi korpa sveta: Ukrajina“, rekao je Bizli. „Sada (zemlja ima) najduže redove hleba na svetu“, aludirajući na ruski rat koji je usporio proizvodnju hrane i izvoz iz Ukrajine.
Postoji tolika potražnja za hranom i đubrivom, čiji je Rusija najveći svetski snabdevač, da hranljive materije za useve moraju da stignu do farmera kojima su potrebni.
„Nije me briga da li volite ili mrzite Rusiju, morate imati hranu i đubrivo“, rekao je Bizli. „Ako ne budemo oprezni, imaćemo nestašicu hrane do kraja ove godine, ili će cena hrane biti toliko visoka da ćete imati destabilizaciju nacija koja će rezultirati masovnom migracijom.
Rusija se žalila da su sankcije Zapada stvorile prepreke izvozu njene hrane i đubriva uprkos ratnom sporazumu koji je posredovao UN da se omogući protok žitarica i drugih poljoprivrednih zaliha kroz Crno more iz Rusije i Ukrajine. Iako sankcije nisu usmerene na izvoz hrane, mnoge brodarske i osiguravajuće kompanije nisu bile voljne da se bave Moskvom, ili su to odbile ili su u velikoj meri povećale cenu.
„Biće potrebno nekoliko godina da se razviju alternative širom sveta. Ali u međuvremenu, moramo da imamo to đubrivo i to moramo da radimo na način koji Rusija ne eksploatiše“, rekao je Bizli. „I to je izuzetno važno.“
