Ostinov govor na Reganovom nacionalnom odbrambenom forumu završio je nedelju u kojoj je Pentagon bio direktno fokusiran na uspon Kine i šta bi to moglo značiti za položaj Amerike u svetu.
U ponedeljak je objavio godišnji bezbednosni izveštaj Kine u kojem se upozorava da će Peking verovatno imati 1.500 nuklearnih bojevih glava do 2035. godine, bez jasnoće o tome kako će Kina nastojati da ih upotrebi.
U petak, u dramatičnoj noćnoj predstavi, Ostin je bio pri ruci dok je javnost prvi put videla najnoviji vojni, visoko poverljivi nuklearni stelt bombarder, B-21 Raider, koji je dizajniran da nadmaši brzo rastuće sajber, svemirske i nuklearne sposobnosti Pekinga.
Kina je „jedina zemlja koja ima i volju i, sve više, moć da preoblikuje svoj region i međunarodni poredak u skladu sa svojim autoritarnim preferencijama“, rekao je Ostin u subotu. „Da budem jasan: nećemo dozvoliti da se to dogodi.
Pentagon je takođe zabrinut za Rusiju i ostaje privržen naoružavanju Ukrajine istovremeno izbegavajući eskalaciju tog sukoba u rat SAD sa Moskvom, rekao je on na forumu održanom u Predsedničkoj biblioteci Ronalda Regana.
„Nećemo biti uvučeni u Putinov rat“, rekao je Ostin.
„Ovih narednih godina odrediće uslove naše konkurencije sa Narodnom Republikom Kinom. Oni će oblikovati budućnost bezbednosti u Evropi“, rekao je Ostin. „I oni će odrediti da li će naša deca i unuci naslediti otvoreni svet pravila i prava – ili će se suočiti sa ohrabrenim autokratama koji žele da dominiraju silom i strahom.
Ipak, između dve nuklearne pretnje, Kina ostaje najveći rizik, rekao je Ostin.
Da bismo ispunili taj porast, „usklađujemo naš budžet kao nikada ranije sa izazovom Kine“, rekao je Ostin. „U našem nesavršenom svetu, odvraćanje dolazi kroz snagu.
Bombaš je deo velikog remonta nuklearne trijade koji je u toku i za koji je Kongresna kancelarija za budžet procenila da će koštati 1,2 biliona dolara do 2046.
To uključuje Raider koji služi kao okosnica budućeg vazdušnog dela trijade, ali takođe zahteva modernizaciju nacionalnih interkontinentalnih balističkih projektila lansiranih iz silosa i njene nuklearne podmorničke flote.
Ministarstvo odbrane ima najveći diskrecioni budžet od svih saveznih agencija i može dobiti do 847 milijardi dolara u budžetu za 2023. ako Kongres usvoji trenutni zakon o finansiranju pre nego što se završi ova zakonodavna sednica.
Međutim, zagovornici odbrane tvrde da još uvek nije dovoljno modernizovati se i držati korak sa Kinom jer veliki deo te potrošnje ide na vojno osoblje. CBO procenjuje da se oko jedne četvrtine budžeta za odbranu troši na troškove osoblja kao što su plate, zdravstvena zaštita i penzioni računi.
