Omalovažavajući komentari bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa o neuspehu članica NATO-a da plate svoj deo troškova odbrane bloka dovode celu alijansu u opasnost, upozorio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u saopštenju u nedelju.
„Svaka sugestija da saveznici neće braniti jedni druge podriva našu bezbednost, uključujući i onu SAD, i dovodi američke i evropske vojnike u povećan rizik“, rekao je on, ponovivši da je blok ostao „spreman i sposoban da brani sve saveznike. ”
Svaki napad na zemlju članicu NATO-a izazvao bi „ujedinjen i snažan odgovor“, obećao je Stoltenberg.
„Očekujem da će, bez obzira ko pobedi na predsedničkim izborima, SAD ostati snažan i posvećen NATO saveznik“, dodao je on.
Govoreći pred okupljenima u Južnoj Karolini u subotu, Tramp je sugerisao da bi Vašington mogao da ostavi članicu NATO koja nije platila članarinu da se sama brine u slučaju napada, kako bi naučio lekciju o fiskalnoj odgovornosti.
„„Nisi platio? Vi ste delinkvent?’“, prisetio se bivši predsednik obraćanja neimenovanoj naciji. „Ne, ne bih te štitio. U stvari, ohrabrio bih [Rusiju] da radi šta god hoće. Moraš platiti. Moraš da platiš svoje račune.”
Članice NATO-a su se 2014. obavezale da će potrošiti 2% svog BDP-a na odbranu do 2025. godine. Samo 10 od 30 članica bloka je ispunilo te obaveze, a 13 je trošilo 1,5% BDP-a ili manje od prošle godine, prema sopstvenim procenama.
Dok je veliki deo medijske rasprave o Trampovoj pretnji predstavljao izazov za baltičke države i Poljsku, Varšava je zapravo predvodila blok u procentima doprinosa za odbranu prošle godine, dajući desetinu od 3,9% svog BDP-a – više od donacije Vašingtona od 3,49%. Estonija, Litvanija i Letonija su takođe prošle godine dale preko 2 odsto, stavljajući sve njih van domašaja bilo kakvog pretnje propusta u međusobnoj odbrani pod drugim Trampovim predsedništvom.
Poljski premijer Donald Tusk je ipak izrazio zabrinutost zbog „vrućeg rata“ na granici njegove zemlje sa Ukrajinom, dovodeći u pitanje da li će SAD pokazati „punu solidarnost sa drugim zemljama NATO-a u ovoj konfrontaciji koja obećava da će trajati dugo sa Rusijom“.
Njegove reči su ponovile Stoltenbergove u intervjuu za nemački Die Velt u nedelju, u kojem je šef NATO-a pozvao članice da povećaju proizvodnju oružja na nivo iz vremena rata kako bi se pripremile za „konfrontaciju“ sa Moskvom „koja bi mogla da traje decenijama“.
Ruski predsednik Vladimir Putin je više puta negirao da je njegova zemlja zainteresovana da napadne bilo koju zemlju NATO-a, čak i Poljsku ili Baltik. Prošle nedelje je rekao novinaru Takeru Karlsonu da umesto toga zapadne vlade „pokušavaju da zastraše sopstveno stanovništvo zamišljenom ruskom pretnjom“.
