Veštačka inteligencija predstavlja rizik za sigurnost zaposlenja širom sveta, ali takođe nudi „ogromnu priliku“ da se poveća nivo produktivnosti i podstakne globalni rast, rekao je šef MMF-a za AFP.
AI će uticati na 60 odsto radnih mesta u razvijenim ekonomijama, rekla je izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgieva u intervjuu u Vašingtonu, neposredno pre polaska na godišnji Svetski ekonomski forum u Davosu, u Švajcarskoj.
S obzirom da se očekuje da će veštačka inteligencija imati manji efekat u zemljama u razvoju, verovatno će biti pogođeno oko 40 odsto radnih mesta u svetu“, rekla je ona, citirajući novi izveštaj MMF-a.
„I što više imate više kvalifikovanih poslova, veći je uticaj“, dodala je ona.
Međutim, izveštaj MMF-a objavljen u nedelju uveče primećuje da će samo polovina poslova na koje utiče veštačka inteligencija biti negativno pogođena; ostali mogu imati koristi od poboljšanog povećanja produktivnosti zbog AI.
„Vaš posao može potpuno nestati – nije dobar – ili će vam veštačka inteligencija poboljšati posao, tako da ćete zapravo biti produktivniji i nivo prihoda može da poraste“, rekla je Georgieva.
Izveštaj MMF-a predviđa da, iako će tržišta rada na tržištima u razvoju i ekonomijama u razvoju imati manji početni uticaj od veštačke inteligencije, takođe je manje verovatno da će imati koristi od poboljšane produktivnosti koja će se pojaviti kroz njenu integraciju na radnom mestu.
„Moramo se fokusirati na pomoć posebno zemljama sa niskim prihodima da se kreću brže kako bi bile u mogućnosti da uhvate mogućnosti koje će veštačka inteligencija pružiti“, rekla je Georgieva za AFP.
„Tako da je veštačka inteligencija, da, malo zastrašujuća. Ali to je takođe ogromna prilika za sve“, rekla je ona.
MMF bi kasnije ovog meseca trebalo da objavi ažurirane ekonomske prognoze koje će pokazati da je globalna ekonomija uglavnom na pravom putu da ispuni svoje prethodne prognoze, rekla je ona.
Ona je „spremna za meko sletanje“, rekla je ona, dodajući da „monetarna politika radi dobar posao, inflacija se smanjuje, ali posao nije sasvim obavljen“.
„Dakle, mi smo na ovom najtežem mestu da ne popuštamo prebrzo ili presporo“, rekla je ona.
Globalna ekonomija bi mogla da iskoristi povećanje produktivnosti u vezi sa veštačkom inteligencijom, jer MMF predviđa da će nastaviti da raste na istorijski prigušenim nivoima u srednjem roku.
Bože, koliko nam je to potrebno“, rekla je Georgijeva. „Osim ako ne smislimo način da otključamo produktivnost, mi kao svet nismo za veliku priču.“
Georgieva je rekla da će 2024. verovatno biti „veoma teška godina“ za fiskalnu politiku širom sveta, jer zemlje žele da se pozabave teretom duga nagomilanim tokom pandemije COVID-19 i ponovo izgrade istrošene bafere.
Milijarde ljudi bi takođe trebalo da izađu na izbore ove godine, čime se vrši dodatni pritisak na vlade da ili povećaju potrošnju ili smanje poreze kako bi pridobile podršku naroda.
„Oko 80 zemalja će imati izbore, a znamo šta se dešava sa pritiskom na potrošnju tokom izbornih ciklusa“, dodala je ona.
Zabrinutost MMF-a, rekla je Georgieva, je da vlade širom sveta ove godine troše mnogo i potkopavaju teško postignut napredak koji su postigli u borbi protiv visoke inflacije.
„Ako se monetarna politika pooštri i fiskalna politika proširi, u suprotnosti sa ciljem smanjenja inflacije, možda ćemo biti za duži put“, dodala je ona.
Georgieva, čiji petogodišnji mandat na čelu MMF-a treba da se završi ove godine, odbila je da sazna da li namerava da se kandiduje za drugu poziciju na čelu međunarodne finansijske institucije.
„Trenutno moram da radim posao i moja koncentracija je na tome da radim”, rekla je ona.
„Bila je ogromna privilegija biti na čelu MMF-a tokom veoma turbulentnog vremena, i mogu vam reći da sam prilično ponosna na to kako se ta institucija snašla“, nastavila je ona.
„Ali dozvolite mi da uradim ono što je trenutno ispred mene.
