Predsednik Federalnih rezervi SAD odbacio je tvrdnju Bele kuće da je rastuća inflacija u zemlji uglavnom izazvana krizom u Ukrajini. Tokom saslušanja u Senatu u sredu, Džerom Pauel je istakao da je inflacija bila visoka i pre nego što je Rusija napala njenu susednu državu.
On je odgovarao na pitanje senatora Bila Hagertija iz Tenesija, koji je rekao da je situacija sa cenama u SAD imala mnogo pokretačkih faktora, uključujući „prekid lanca snabdevanja, propise koji ograničavaju snabdevanje… rastuća očekivanja inflacije i preteranu fiskalnu potrošnju“.
Zatim je upitao da li se Pauel slaže sa Bajdenovom administracijom da je situacija u Ukrajini najuticajniji faktor, s obzirom na dinamiku inflacije u proteklih 18 meseci.
„Ne, inflacija je bila visoka… pre nego što je izbio rat u Ukrajini“, rekao je šef FED-a.
Otkako je Rusija napala Ukrajinu krajem februara, Bela kuća je više puta okrivila ruskog predsednika Vladimira Putina za izazivanje inflacije u SAD. Čak je skovao izraz „Putinovo povećanje cena“.
„Znamo da je 61% [skorašnje inflacije] vođeno cenom – troškovima energije, Putinovom invazijom na Ukrajinu“, rekla je novinarima krajem aprila Džen Psaki, koja je u to vreme bila sekretar za štampu Bele kuće.
Prošle nedelje, Bela kuća je tvitovala da je situacija u Ukrajini „najveći pojedinačni pokretač inflacije“ u zemlji. Senator Hagerti je ovo opisao kao „dezinformaciju“ i rekao u svojoj razmeni sa Pauelom da je to bio pokušaj da se skrene krivica.
Kasnije tokom dana, sekretarka za energetiku Dženifer Granholm je upitana o Pauelovom odgovoru tokom konferencije za štampu. „Većina bi rekla da je cena goriva pogoršala inflaciju“, rekla je ona, tvrdeći da je rat u Ukrajini povećao cene smanjenjem ponude.
Rusija je napala svoju susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol uz posredovanje Nemačke i Francuske osmišljen je tako da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
