Mišel je rekao da EU treba da demonstrira „otvorenost prema onima koji ne žele da postanu oruđe Kremlja“.
Prema njegovim rečima, Putinova najava delimične mobilizacije ranije ove nedelje promenila je dinamiku rata.
Šef Evropskog saveta je rekao da je otvoren za konsultacije sa kolegama iz EU u vezi sa Rusima koji beže od mobilizacije. „U suštini, mislim da … Evropska unija [treba] da prihvati one koji su u opasnosti zbog svojih političkih stavova. Ako su u Rusiji ljudi u opasnosti zbog svojih političkih uverenja zato što se ne pridržavaju ove lude odluke Kremlj da bi rešio ovaj rat u Ukrajini, moramo to uzeti u obzir“, rekao je on.
„Slažem se sa mišljenjem da treba veoma brzo da sarađujemo i koordiniramo, jer je ovo nova činjenica – ova delimična mobilizacija“, dodao je Mišel.
Mišel je to izjavio uoči sastanka ambasadora EU u ponedeljak, organizovanog kao deo Integrisanog odgovora na političku krizu (IPCR), mehanizma koji omogućava brzo i koordinisano donošenje odluka na političkom nivou EU u vremenima krize.
Pitanje da li Rusima dozvoliti da traže azil u Evropi je složeno. Ovog meseca, Evropska unija se složila da suspenduje sporazum o viznim olakšicama sa Rusijom nakon što se nekoliko zemalja usprotivilo ruskim građanima koji odmaraju u Evropi dok Putinova vlada vodi rat u Ukrajini.
Ali s obzirom da građani Rusije sada čekaju u redu da napuste zemlju, EU se suočava sa pozivima da otvori svoje granice.
Ambasadori će verovatno razgovarati o opcijama koje bi mogle biti dostupne EU na sastanku u ponedeljak. Među mogućnostima je da bi EU nekim pristiglim ruskim državljanima mogla da dodeli humanitarni status, a ne status izbeglice. Iako je u martu, prvi put u istoriji, EU aktivirala posebnu Direktivu o privremenoj zaštiti, koja Ukrajincima daje pravo da žive i rade u Evropskoj uniji na određeno vreme, malo je verovatno da će takva šema biti uveden za Ruse.
Konkretno, baltičke države i Poljska su zabrinute da bi otvaranje vrata Rusima moglo omogućiti proputinovskim operativcima da uđu u EU. Finska je u petak zatvorila svoja vrata za ruske turiste nakon naglog povećanja broja ljudi koji su poslednjih dana stigli na finsko-rusku granicu.
Nemačka vlada je, međutim, izjavila da je spremna da prihvati ruske disidente koji su žestoko proganjani.
Podsetimo, premijer Irske Mihal Martin rekao je da će njegova zemlja razmotriti mogućnost da na svoju teritoriju primi ruske državljane koji beže od mobilizacije.
Istovremeno, Nemačka želi da u narednih nekoliko nedelja postigne zajedničku liniju na evropskom nivou o postupanju sa Rusima koji odbijaju služenje vojnog roka „iz razloga savesti“.
