Domaćin konferencije UN o klimi iz Emirata rekao je u četvrtak da fosilna goriva moraju biti deo svakog dogovora pošto su ključni pregovori o globalnom zagrevanju otvoreni u Dubaiju.
Dvonedeljni razgovori dolaze u ključnom trenutku, sa emisijama i dalje u porastu, a Svetska meteorološka organizacija je proglasila 2023. godinu najtoplijom godinom u istoriji čovečanstva.
U značajnom koraku, očekuje se da će zemlje u četvrtak zvanično odobriti pokretanje fonda za „gubitak i štetu“ za klimatski ugrožene zemlje nakon godinu dana teških pregovora o tome kako bi to funkcionisalo.
Ali fond ostaje da se popuni, a bogate nacije su pozvane da daju doprinose kako bi novac mogao da teče.
Svetski lideri su pozvani da brže krenu ka budućnosti čiste energije i dublje smanje emisije, a svet je skrenuo sa puta da zadrži rast globalne temperature ispod dogovorenog nivoa.
Postojali su snažni pozivi za skoro 200 zemalja na COP-u da se dogovore o postupnom ukidanju fosilnih goriva, predlogu kojem se protive neke moćne nacije, i predlogu koji je usporio prethodne pregovore.
Ali Sultan Al Džaber, predsednik COP28 i šef naftnog giganta UAE ADNOC, zamolio je delegate u Dubaiju da „usvoje drugačiji način razmišljanja“ kada su pregovori počeli.
„Od suštinske je važnosti da nijedno pitanje ne ostane sa stola… moramo tražiti načine i obezbediti uključivanje fosilnih goriva“, rekao je Džaber u svom uvodnom obraćanju.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš ranije je rekao za AFP da bi lideri trebalo da imaju za cilj potpunu „postepenu ukidanje“ fosilnih goriva, stav koji dele mnoge nacije i aktivisti za zaštitu životne sredine na konferenciji.
„Ako ne signaliziramo krajnji pad ere fosilnih goriva kakvog poznajemo, pozdravljamo naš krajnji pad. I biramo da platimo životima ljudi“, rekao je u četvrtak šef UN-a za klimu Simon Stiel.
Dvostruko veći od prošlogodišnje konferencije, COP28 je najavljen kao najveći klimatski skup do sada, sa 97.000 ljudi, uključujući britanskog kralja Čarlsa III i oko 180 drugih šefova država i vlada, kako se očekuje.
UN i domaćini UAE kažu da će oni biti najvažniji od Pariza 2015. godine, gde su se zemlje složile da ograniče globalno zagrevanje na znatno ispod 2 stepena Celzijusa od predindustrijske ere, a po mogućnosti na bezbedniju granicu od 1,5 stepeni Celzijusa.
SMO je u četvrtak saopštio da je 2023. srušila mnoštvo klimatskih rekorda, pri čemu je ekstremno vreme ostavilo „trag uništenja i očaja“.
Ali odluka da UAE budu domaćini pregovora izazvala je buru kritika i intenzivnu kontrolu Džabera.
Pedesetogodišnji Emiraćanin, koji takođe predsedava kompanijom za čistu energiju, ove nedelje je odlučno demantovao da je koristio predsedavanje Zajednicom prakse za postizanje novih ugovora o fosilnim gorivima, navodi BBC.
Gutereš je rekao da je Džaber u boljoj poziciji da kaže naftnoj industriji da je postupno ukidanje fosilnih goriva neophodno nego „da je član nevladine organizacije sa veoma solidnim pro-klimatskim iskustvom“.
Kristijana Figeres, koja je bila šefica UN za klimu kada je postignut dogovor u Parizu, rekla je da „ostaje nade“ da bi kompanije za fosilna goriva mogle da budu deo rešenja za zagrevanje.
Ali Džaber je rekao da su naftne kompanije došle za stolom ovog policajca kao nikada ranije, i iako su imale više posla, „počele da se pridruže ovom putovanju koje menja igru“.
„Oni mogu da vode put. A onda će vođenje putem obezbediti da drugi prate i sustignu korak“, rekao je on.
UAE sebe vide kao most između bogatih razvijenih nacija najodgovornijih za istorijske emisije i ostatka sveta, koji je manje doprineo globalnom zagrevanju, ali trpi njegove najgore posledice.
Centralni fokus COP28 biće pregled ograničenog napretka sveta u obuzdavanju globalnog zagrevanja, što zahteva zvaničan odgovor na ovim razgovorima.
Okupljanje zajedničkog stava po tom pitanju biće teško na COP-u, gde sve nacije – bez obzira da li zavise od nafte, tonu ispod mora ili su u geopolitičkom rivalstvu – moraju jednoglasno da donose odluke.
UAE se nadaju da će sklopiti sporazum o utrostručenju obnovljive energije i udvostručiti godišnju stopu poboljšanja energetske efikasnosti do 2030. godine.
Nacije će se baviti nizom problematičnih pitanja između 30. novembra i 12. decembra, a stručnjaci kažu da bi geopolitičke tenzije i izgradnja poverenja mogli biti veliki izazov.
Na otvaranju konferencije od delegata je zatraženo da zastanu minutom ćutanja za civile poginule u sukobu u Gazi.
Na marginama COP-a, izraelski predsednik Isak Hercog razgovaraće sa diplomatama o oslobađanju talaca koje drži Hamas, saopštila je njegova kancelarija. On bi takođe trebalo da govori u petak u roku od nekoliko minuta od Mahmuda Abasa, lidera palestinskih vlasti.
Ne prisustvuju ni američki predsednik Džo Bajden, ni kineski predsednik Si Đinping, iako Vašington šalje potpredsednicu Kamalu Haris.
Ali SAD i Kina, dva najveća zagađivača na svetu, ovog meseca su dale retku zajedničku najavu o klimi koja je podstakla optimizam u COP.
