Tretman savremenim antidepresivima može pomoći da se pacijenti sa bipolarnim poremećajem ne vrate u depresivnu epizodu, pokazalo je međunarodno kliničko ispitivanje koje su vodili istraživači sa Univerziteta Britanske Kolumbije.
Nalazi, objavljeni danas u New England Journal of Medicine, osporavaju trenutne smernice kliničke prakse i mogu promeniti način na koji se globalno upravlja bipolarnom depresijom.
„Lečenje depresije kod bipolarnog poremećaja je izazovno i depresivne epizode mogu biti prilično razorne za pacijente i njihove porodice“, rekla je dr Lakšmi Jatam, profesor i šef odeljenja za psihijatriju na UBC, i glavni autor studije. „Smanjenje rizika od recidiva je važno jer može pružiti pacijentima veliku stabilnost koja im na kraju omogućava da se vrate aktivnostima u kojima uživaju i može uveliko poboljšati njihov kvalitet života.
Pacijenti sa bipolarnim poremećajem doživljavaju ekstremne promene u svom emocionalnom stanju koje kruže kroz periode intenzivnih uspona (manija ili hipomanija) i padova (depresija). Tokom depresivnih epizoda, pacijenti mogu da dožive osećaj tuge, beznađa i gubitka interesovanja ili zadovoljstva za aktivnosti, pored problema sa spavanjem, promena apetita i samoubilačkih misli.
Dodatna terapija antidepresivima – u kojoj se antidepresivi propisuju zajedno sa stabilizatorima raspoloženja i/ili antipsihoticima druge generacije – je strategija koja se obično koristi od strane kliničara za lečenje depresivnih epizoda. Međutim, o trajanju ove terapije se žestoko raspravlja zbog nedostatka dokaza i zabrinutosti da antidepresivi mogu izazvati maniju, pomešana stanja ili brzi ciklus između manije i depresije.
Praktične smernice za lečenje bipolarnog poremećaja koje su objavili Kanadska mreža za lečenje raspoloženja i anksioznosti (CANMAT) i Međunarodno društvo za bipolarne poremećaje (ISBD) trenutno preporučuju prekid terapije antidepresivima osam nedelja nakon remisije depresije.
„To je oblast koja nije široko proučavana i nema mnogo konsenzusa među stručnjacima“, rekao je dr Jatam. „Neke studije su pokazale da do 80% pacijenata nastavlja da prima antidepresive šest meseci ili duže.
Sada, rezultati prvog randomizovanog kliničkog ispitivanja u svetu koji procenjuje trajanje dodatne terapije antidepresivima sugerišu da produženje perioda lečenja izvan trenutnih smernica može pomoći u sprečavanju depresivnih relapsa.
Kliničko ispitivanje, sprovedeno na lokacijama u Kanadi, Južnoj Koreji i Indiji, uključivalo je 178 pacijenata sa bipolarnim poremećajem I koji su bili u remisiji od depresivne epizode nakon lečenja savremenim antidepresivima (escitalopram ili bupropion KSL). Pacijenti su nasumično raspoređeni da ili nastave sa lečenjem antidepresivima tokom 52 nedelje, ili počnu da smanjuju antidepresive nakon šest nedelja i pređu na placebo u osam nedelja.
Tokom jednogodišnje studije, 46% pacijenata u placebo grupi iskusilo je recidiv događaja raspoloženja, u poređenju sa samo 31% u grupi koja je nastavila sa lečenjem antidepresivima. Iako ovaj primarni ishod nije bio statistički značajan, poređenje je uključivalo relapse koji su se desili tokom prvih šest nedelja studije kada su obe grupe primale isti tretman.
Međutim, u analizi od šeste nedelje nadalje, kada se tretman između dve grupe razlikovao, pacijenti koji su nastavili sa lečenjem antidepresivima imali su 40% manje šanse da dožive relaps bilo kog događaja raspoloženja, a 59% manje šanse da dožive depresivnu epizodu u odnosu na placebo grupa. Nije bilo značajne razlike u stopi maničnih epizoda ili stopi neželjenih događaja između grupa.
„Od tačke kada su dve grupe počele da primaju različite tretmane, vidimo značajnu korist za pacijente koji su nastavili lečenje antidepresivima“, rekao je dr Jatam.
Pacijenti sa bipolarnim poremećajem I doživljavaju simptome depresije tri puta češće od maničnih simptoma. Prethodne studije su pokazale da su pokušaji samoubistva i samoubilačke smrti najmanje 18 puta češći tokom depresivnih epizoda u poređenju sa maničnim epizodama.
„Stabilizacija pacijenata i njihovo održavanje stabilnim sprečavanjem relapsa je kritična i može bukvalno biti spasonosna“, rekao je dr Jatam. „Buduće revizije bipolarnih smernica će uključiti dokaze iz ove studije i doprineti promenama u kliničkoj praksi o tome kako će se antidepresivi koristiti za lečenje pacijenata sa bipolarnim poremećajem.“
Studija je bila saradnja između istraživača UBC-a i drugih studijskih lokacija u Kanadi, Indiji i Južnoj Koreji.