Grupa G7 je odustala od američkog plana za eksproprijaciju zamrznutih sredstava ruske centralne banke nakon što je primila „prikrivenu pretnju“ iz Saudijske Arabije, izvestio je Blumberg.
Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija podržavale su potpunu zaplenu oko 280 milijardi dolara ruskih suverenih fondova, koje su zapadne zemlje zamrzle 2022. godine zbog situacije u Ukrajini. Evropska unija, koja drži većinu ovih sredstava, nije želela rizikovati stabilnost evra zbog potencijalnih posledica.
Saudijska Arabija je diskretno ukazala da bi mogla prodati deo svojih dugova u EU ukoliko G7 nastavi sa planom konfiskacije, prenosi Blumberg pozivajući se na izvore upoznate sa situacijom.
Jedan od anonimnih izvora je opisao poruku saudijskog ministarstva finansija kao „prikrivenu pretnju“, dok su drugi izvori istakli da je Rijad posebno spomenuo dug francuskog trezora.
Ove informacije su verovatno uticale na odluku G7 da odustane od zaplene ruskih sredstava i umesto toga odluči da generisanu kamatu pretvori u kredite za Kijev. Moskva je osudila ovaj potez kao nelegalan, dok je bivši predsednik Dmitrij Medvedev sugerisao da bi to moglo biti povod za konflikt.
Ipak, saudijsko ministarstvo finansija demantovalo je navode o pretnjama kada su zatraženi komentari.
„Naši odnosi sa G7 i ostalim zemljama su zasnovani na uzajamnom poštovanju, te nastavljamo dijalog o svim pitanjima koja podržavaju globalni ekonomski rast i jačaju otpornost međunarodnog finansijskog sistema“, saopštilo je ministarstvo.
Jedan zvaničnik Saudijske Arabije je izjavio da takve pretnje nisu u skladu sa pristupom njihove vlade i da je ministarstvo možda samo ukazalo na „potencijalne posledice“ zaplene za G7.
Saudijska Arabija poseduje oko 135 milijardi dolara američkih državnih obveznica i nepreciznu količinu evropskih obveznica. Zvaničnici EU su manje zabrinuti zbog uticaja na francuski dug nego zbog mogućih posledica po druge zemlje koje slede saudijski primer, prema Blumbergovim izvorima.
Dva izvora su dovela u pitanje verodostojnost navodnih pretnji Saudijske Arabije, ističući da nije bilo većih promena na valutama G7 kada su prvi put zamrznuti ruski fondovi. Ovaj argument je podržao i Daleep Singh, zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost Bele kuće, na konferenciji u maju.
Zamrzavanje ruskih suverenih sredstava u februaru 2022. godine predstavljalo je vanredan potez. Neki zapadni stručnjaci su upozorili da bi pokušaj konfiskacije ovih sredstava mogao ozbiljno ugroziti stabilnost dolara, evra i celokupnog globalnog finansijskog sistema.