Predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden i španski premijer Pedro Sančez trebalo bi da održe razgovore u petak, jer njihove zemlje sarađuju sa Kanadom na uspostavljanju migracionih centara u Latinskoj Americi gde tražioci azila koji beže od siromaštva i nasilja u svojim matičnim zemljama mogu da odu da podnesu zahtev radi zaštite, preneo je AP.
Očekuje se da će dvojica lidera razgovarati i o tekućoj invaziji Rusije na Ukrajinu, klimatskim promenama i drugim pitanjima. Ali napori SAD i Španije da sarađuju na procesuiranju azila će se nadviti nad razgovorima u Beloj kući dok Bajdenova administracija uvodi nove imigracione mere sada kada su ograničenja imigracije COVID-19 okončana. Promene bi mogle suštinski da promene način na koji migranti stižu na granicu SAD-Meksika.
Novi napori su osmišljeni da suzbiju ilegalne prelaske, a istovremeno otvore legalne puteve koji imaju za cilj da podstaknu migrante da podnesu zahtev za azil onlajn tamo gde se nalaze, umesto da putuju na opasan i često smrtonosan put do granice. Oni koji su uhvaćeni u ilegalnom prelasku južne granice SAD ne mogu da se vrate pet godina i suočavaju se sa krivičnim gonjenjem ako to učine. A migrantima će biti zabranjeno da traže azil na granici ako prethodno nisu zatražili zaštitu u zemlji kroz koju su putovali ili podneli zahtev putem interneta.
Glavni deo proširenog pravnog puta je stvaranje centara za obradu u Kolumbiji i Gvatemali i do 100 drugih na zapadnoj hemisferi gde migranti mogu da odu da podnesu zahtev za dolazak u SAD, Španiju ili Kanadu.
Bila je velika blagodat za Belu kuću što je navela Španiju i Kanadu da pristanu da prime tražioce azila iz Latinske Amerike. I to pomaže da se ojača argument Bajdenove administracije da je trenutna migraciona dilema sa kojom se suočava Amerika globalni problem za koji je potrebno globalno rešenje – slično kao i izbegličke krize koje su uticale na Siriju, Avganistan i Ukrajinu poslednjih godina.
SAD sve češće vide migrante koji dolaze na južnu granicu iz Kine, Ukrajine, Haitija, Rusije i drugih nacija udaljenih od Latinske Amerike, i koji su sve više porodične grupe i deca koja putuju sami. Pre trideset godina, nasuprot tome, ilegalni prelasci su skoro uvek bili samci iz Meksika koji su se lako vraćali nazad preko granice.
Španiji, kao i mnogim drugim nacijama na globalnom nivou, su potrebni radnici i ona će moći da bira migrante koji imaju veštine potrebne u zemlji. Špansko ministarstvo je saopštilo da će se put odnositi samo na one koji su već dobili status međunarodne zaštite. To znači da će migrante koje prihvata trebati smatrati izbeglicama i da će prema njima postupati na isti način na koji je Španija tretirala sirijske tražioce azila, koji dolaze preko Turske.
Planovi za uspostavljanje centara za obradu u Gvatemali i Kolumbiji objavljeni su prošlog meseca, ali centri tek treba da počnu sa radom. Kada budu pokrenuti, očekuje se da će obrađivati hiljade kandidata mesečno. Organizacije Ujedinjenih nacija će upravljati centrima, ali će biti prisutni i američki zvaničnici koji će pomoći u obradi prijava.
Dok je Bajden ove nedelje predvideo da bi situacija na granici mogla biti „haotična neko vreme“, njegova administracija nastoji da obeshrabri migrante da plaćaju operacije krijumčarenja kako bi im pomogla da putuju u SAD, posebno kroz Darijenov jaz. Zvaničnici se nadaju da će razbijanjem granice i otvaranjem drugih puteva ka SAD moći da uvedu mjeru reda na američko-meksičku granicu na kojoj je posljednjih godina zabilježen rekordan prelaz.
Ograničenja u vezi sa pandemijom, poznata kao naslov 42, bili su poduhvat Trampove administracije koji je stupio na snagu u martu 2020. usred globalne pandemije. To je omogućilo graničnim službenicima da odbiju migrante kako bi pomogli u zaustavljanju širenja COVID-19. Ali bilo je zabrinutosti da su politike uspostavljene samo da bi se ljudi sprečili.
Iako je naslov 42 korišćen za odbijanje azila više od 2,8 miliona puta, nije nosio nikakve pravne posledice, što je podstaklo ponovljene pokušaje migranata da uđu u SAD. Vanredna situacija za javno zdravlje zvanično je okončana u četvrtak uveče, a sa njom i ograničenja.
Očekuje se da će ruska invazija na Ukrajinu takođe biti visoko na dnevnom redu za Bajdena i Sančeza, dva saveznika u NATO-u.
Očekuje se da će Sančez sa Bajdenom razgovarati o svojim nedavnim razgovorima sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i brazilskim predsednikom Luizom Inasiom Lulom da Silvom, od kojih su obojica izneli ideje za okončanje sukoba. Očekuje se da će Sančez podstaći Bajdena da uzme u obzir mišljenja drugih zemalja pogođenih ratom van Evrope.
