Predsednik samoproglašene republike Nagorno-Karabah Samvel Šaramanjan potpisao je dekret kojim se od 1. januara raspuštaju sve institucije, a ta samoproglašena republika će prestati da postoji.
Nagorno-Karabah je do sada napustilo više od 50.000 ljudi, uprkos obećanju Azerbejdžana da će garantovati prava onima koji ostanu u toj enklavi. Jermenska vlada obećala je da će pružiti utočište svim izbeglicama.
Vašington traži da Baku održi primirje i zaštiti prava civila, dok Nemačka poziva Azerbejdžan da dozvoli međunarodnim posmatračima ulazak u Nagorno-Karabah.
Etnički Jermeni napuštaju Nagorno-Karabah od prošle nedelje, kada je počela vojna operacija Azerbejdžana u tom regionu.
Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je da je vojska te zemlje pokrenula „antiterorističke aktivnosti“ kako bi povratila ustavni poredak u oblasti Nagorno-Karabah i proterala tamošnje „jermenske vojne formacije“.
Dan nakon što je azerbejdžanska vojska započela vojne operacije u regionu Nagorno-Karabah, 20. septembra, postignut je sporazum o prekidu vatre sa jermenskom stranom, uz posredovanje ruskih mirovnih snaga.
Inače, u Nagorno-Karabahu, koji je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, živi pretežno jermensko stanovništvo i on nije bio pod kontrolom Bakua od devedesetih, nakon rata između Jermenije i Azerbejdžana.
Delove teritorije Nagorno-Karabaha i oko njega, Azerbejdžan je ponovo zauzeo u ratu 2020. godine, okončanom primirjem koje nadgledaju ruske mirovne snage.
